Ново агрегатно стање

Сви знамо за три најпознатија агрегатна стања: чврсто, течно и гасовито. Међутим, поред ова три, постоји још најмање 15 агрегатних стања, а тим научника је недавно открио још једно, које би могло потпуно да промени начин на који користимо и производимо енергију.

Занимљивости 19.05.2015 | 06:58

Обично лако препознајемо разлику између чврстог, течног и гасовитог стања путем чула вида. Али научници који проучавају ова три стања, али и бизарније примере, као што су плазма, колоид, и Бозе-Ајнштајнов кондензат, дубље су анализирали њихове карактеристике, попут густине, хемијског састава и проводљивости.

Када је међународни тим физичара, хемичара и стручњака за материјале тестирао карактеристике новог материјала, направљеног у лабораторији, открио је нешто потпуно ново: супстанцу која је истовремено показивала одлике изолационог материјала, суперпроводника, метала и магнета. Резултати њиховог истраживања објављени су 17. априла у часопису “Сциенце Адванцес”.

Они су обогатили фуелерене, молекуле од 60 атома угљеника, атомима рубидијума, које су мењали и у складу с тим мењали и агрегатно стање супстанце. Током тог поступка, наишли су на фазу у којој се материјал трансформише из изолатора у проводник, процес познат као Јан-Телеров ефекат, откривен још 1937. У складу с тим, нови материјал је добио име Јан-Телеров материјал.

Уколико њихов рад потврде експерименти у лабораторијама широм света, откриће би могло да унесе револуцију у начин на који користимо и производимо енергију.

Јан-Телеров метал могао би да најави нови тип суперпроводника, за каквим научници и инжењери већ деценијама трагају.

Суперпроводник је проводник који ефикасно преноси наелектрисање. Проводниц, попут бакра и алуминијама пружају отпор протоку електрона, а тај отпор кошта енергије, смањујући ефикасност и стварајући додатне трошкове.

Суперпроводници не пружају никакав отпор, што би, теоретски, могло да створи невероватно ефикасне електричне уређаје. Има више материјала који могу да буду суперпроводници, али је неопходно да се охладе до температуре ниже од -100 степени Целзијуса. Потпуна је мистерија зашто ови материјали постају суперпроводљиви само на тако ниским температурама, али количина енергије која је потребна за хлађење кошта више од енергије коју тренутно губимо због неефикасних проводника, због чега су потпуно непрактични за индустријску употребу.

Ту би на сцену могли да ступе Јан-Телерови метали. Ово је први пут да су научници у пракси видели Јан-Телеров ефекат - промену изолатора у проводник. Анализирајући како тај процес функционише, научници би могли боље да схвате ефикат и примене га у производњи суперпроводника које не треба хладити на тако ниску температуру.

Извор: Блиц