Србину посљедњем пресудила машина

Послије стријељања Андрије Марковића прије једног вијека у многим државама САД погубљење на овај начин укинуто. Млади рудар убио земљака Јована Греговића због насљедства. Стражари одбили да пуцају и усмрћен је аутоматском справом.

Србија 29.03.2015 | 12:06

Од 1930. године до данас у Америци је извршено око 5.000 смртних казни, најчешће давањем смртоносних ињекција. Како је због несташице ових "убојитих средстава", које се увозе из Европе, извршење смртне казне постало неизвјесно и превише скупо, америчко Министарство правде размишља да поново уведе стрељање осуђеника на смрт, које је у већини држава САД укинуто прије 100 година послије смрти Андрије Мирковића (33), младог Србина у Државном затвору Невада.

Он је ликвидиран уз помоћ машине за пуцање, сличне данашњем митраљезу, с обзиром на то да су стражари одбили да "му пресуде".Убиство Мирковића у прољеће 1913. ушла је у анале америчког правосуђа и историју америчких затвора као прва и посљедња смртна казна извршена стријељањем.

Послије њега, ниједан осуђеник у Невади, а потом и у другим америчким државама, није стријељан, већ су убијани смртоносном ињекцијом, вјешањем или гасом.- Андрија Мирковић је био минер из рударског града Топонах. Рођен је 1879. године негдје на простору Краљевине Србије - пише у његовом затворском досијеу који је данас доступан америчкој јавности.

- Осуђен је на смрт због убиства земљака Јована Греговића. У Државном затвору Неваде био је заведен као затвореник број 1479.Како наводи Градимир Марковић, Србин из Чикага који је записао судбину овог Србина, Мирковић је био само један од 8.000 српских досељеника који су радили као рудари и минери у рудницима широм Аризоне, Неваде и Аљаске.

Стигао је у Америку 1909. године код рођака Крсте Мирковића, који му је нашао посао у руднику Белмонт у Топаху. Када је Крсто 1911. погинуо у рударској несрећи, како није имао тестамент, сва његова имовина предата је чиновнику Јовану Греговићу, поријеклом из Петровца на мору, да је раздијели насљедницима.

Андрија Мирковић је одбио да му прије него што је сјео на столицу испред машине за пуцање, ставе црни повез преко очију.- Умријећу као војник - рекао је и на сав глас опсовао судију који га је осудио.

- Чини се да је Грегорић извршио неправедну расподјелу насљедства, јер су Крстови рођаци Васо и Марија Мирковић наслиједили 1.750 долара, односно 507 долара, а рођак Андрија Мирковић само 50 долара.

Бијесан због неправде Андрија је узео правду у своје руке - објашњава Марковић.Како је објаснио у свом накнадном признању он је убо Греговића у груди и препоне зато што му је дуговао новац, који је наслиједио од рођака Крста.

Српска колонија у Невади је била изненађена овим злочином, јер је Андрија Мирковић био познат као миран, дружељубив и поштен човјек. Није знао енглески и зато је био привржен својим Србима. Већ у јуну 1912. за првостепено убиство осуђен је на смрт.

Пресуду му је изрекао судија Марк Аверил. У возу којим је Мирковић од града Топонаха вођен на стратиште у Државни затвор у Карсон Ситију, од страха припала му је мука, па је молио своје чуваре да га убију на лицу мјеста.

Његови адвокати су уложили жалбу, у којој су тврдили да је млади Мирковић починио злочин због нанијете му неправде. Суд је одбио жалбу и од Мирковића тражио да се изјасни какву смрт жели, стријељањем или вјешањем.

- Стријељајте ме - била је последња воља Андрије Мирковића.- У Државном затвору Неваде је због Мирковића настао прави хаос. Управник Џорџ Ковинг покушавао је га наговори да промијени одлуку о стријељању, јер није могао да нађе петорицу стражара који би пуцали у Андрију. Чувари су, наиме, одбијали да га стрељају.

Управник је зато поднио оставку, а на његово мјесто, баш због извршења смртне казне над Андријом, постављен је Денвер С. Дикерсон, некадашњи гувернер Неваде.

Он је предложио да се смртна казна изведе без људи. Уз помоћ машине за пуцање, која је испалила смртоносне хице у овог Србина - објашњава ову сложену ситуацију хроничар Градимир Марковић.Мирковић је стријељан "пуцајућом галеријом челика", како је названа машина за извршење смртне казне.

Била је тешка 450 килограма. Имала је три аутоматске пушке "севиџ" из 1899. године и "максим", калибра 30 милиметара. Та машина више никад није коришћена. Данас је изложена у музеју у Карсон Ситију у Невади.

Извор: Новости