11 година од мартовског погрома

Епархија рашко-призренска данас ће молитвено обиљежити 11 година од највећег егзодуса Срба на Косову и Метохији који се догодио у присуству представника војних и мировних мисија међународне заједнице.

Србија 17.03.2015 | 08:10
11 година од мартовског погрома

У дјелимично обновљеном храму Светог Николе у Приштини данас ће бити служен парастос жртвама погрома, наводи се у саопштењу из Епархије.

У мартовском погрому 2004. године, у рушилачким нападима албанских екстремиста живот је изгубило 19 особа, а више стотина лица претрпјело је физичке повреде, подсјећају у Епархији.

Током дводневних организованих напада на српске енклаве и светиње запаљено је и оштећено више од 900 домова, док је додатних 4.000 Срба који су преживјели најтеже године послије оружаног сукоба 1999. године било принуђено да напусти своја огњишта.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама, заувијек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вијековима преживјела османску окупацију и свјетске ратове.

У саопштењу Епархије истиче се да је 17. март 2004. године посебно болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у вријеме ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

"Најтежа од свега је чињеница да већ ево 11 година није проведена озбиљна истрага поводом овог насиља и да нису пронађени организатори масовних и координисаних вандалских напада, иако су сви међународни представници који су тада посетили Косово и Метохију веома експлицитно указали да је реч о добро организованим акцијама уз активну подршку косовских медија на албанском језику", наводе у Епархији.

Одсуство истраге посебно је критиковао и ОЕБС у свом извјештају поводом овог насиља.

Симболично мали број лица кажњен је лакшим и условним казнама, као на примјер за паљење древне Богородице Љевишке, споменика под заштитом УНЕСКО-а из 14. вијека за чије су скрнављење фресака кажњена четири косовска Албанца условном казном од четири мјесеца.

Нажалост, како се наводи, насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено.

"Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје уметности овог дела Балкана", наглашвају у Епархији рашко-призренској.

Српска православна црквам, истичу у Епархији, јеванђелски је поднијела и овај талас насиља над светињама, као онај који су током Другог свјетског рата извршили балисти или ранији из времена петовјековне османске окупације.

"У процесу обнове од 2005. године обновљено је или донекле поправљено око 70 одсто објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе. Посебан успех представља обнова Богословије у Призрену која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија", додаје се у саопштењу.

Такође су обновљене и привремено запустјеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбједности и етничке нетолеранције.

"Мартовски погром био је велика трагедија за СПЦ, али је још већа трагедија и срамота за косовске институције чији представници и данас воде ово друштво и тобоже претендују на европску будућност, иако никада нису прихватили ни најмањи степен своје одговорности за насиље 2004. године", указује Епархија рашко-призренска.

Ова епархија наставиће са процесом обнове колико год то могућности дозвољавају, али искључиво на принципима посебног положаја који је дат СПЦ међународним документима и косовским законима.

Због дугорочне угрожености хришћанских светиња у времену етничког и вјерског радикализма на Косову и неспособности локалних институција да без међународних притисака адекватно вреднују и заштите баштину српског народа на овом простору посебна врста заштите српске баштине и изнад свега њеног народа на Космету је и те како дугорочно потребна, наводе у Епархији.

"Пре или касније тема српске баштине мора да дође на дневни ред дијалога између Београда и Приштине, поготово услед све агресивнијих најава појединих политичара у Приштини да досадашње мере заштите српске баштине треба ревидирати и нашу баштину лишити њеног историјског и духовног идентитета", кажу у Епархији.

Из Епархије истичу да ће потресне сцене масовног уништавања цркве Светог Апостола Андреја у Подујеву са локалне албанске телевизије од 17. марта 2004. године заувијек остати живи подсјетник најбруталнијег насиља над хришћанским светињама у Европи у новије време.

Као у бројним другим случајевима, како се наводи, актери вандалских напада нису били појединци, већ маса младих људи који су систематски изложени антисрспкој и антихришћанској радикализацији.

У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 цивила, од којих осам Срба и 11 Албанаца, а више од 900 особа је повријеђено.

Етнички је очишћено шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН.

У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену.

Извор: Агенције

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

сарајлија

17.03.2015 07:41

Ово је још један од примјера како је Вук у праву са оном причом од прије неки дан.Оваквих дешавања у миру између Срба и Бошњака није никад било а ратовали смо скоро 4 године.Не требамо се грлити и љубити али узајамно поштовати можемо и морамо.Дивљаштво изражено тих мартовских дана је за мене невјероватно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јулио

17.03.2015 08:10

Е мој Сарајлија,па нису сви ко Босњаци муслимани из Босне,ово су Сиптари,то јос зиви 50 година уназад.

ОДГОВОРИТЕ
Name

камелеон

17.03.2015 08:40

Оволико мржње и вандализма је било за очекивати од народа који је живио и сада живи далеко од цивилизованог свијета. Забрињавајуће је то што свјетски силници покушавају на рушевинама Српске традиције и културе направити нешто што би, за њих и њихове интересе, личнило на прихватљиво демократско друштво. Никада у томе неће успјети.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Босњак

17.03.2015 10:41

Босњаци це увијек бранити бозије куце без обзира да ли се она звала црква, дзамија или синагога, на то нас вјера обавезује и ми цемо се тога дрзати док смо зиви и постојимо. Ако неко затрази помоц у БиХ помоцемо и у изградњи, јер да људи висе вјерују у Бога, а мање будалама(нпр Цовиц,Бакир,Додик) љепсе би нам било, али ми волимо наса три света апостола који нам доносе сваке 4 године, да нас освијесте у својој мисији:нација,вјера!!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милојко-Бања лука

17.03.2015 16:28

Поготово ће Бошњаци бранити цркве то смо видјели 90их а гледамо и данас у Сарајеву,док код нас гдје год један муслиман живи морамо зидати џамију али ипак Срби смо ми продане душе,колико знам ислам из цјелог свјета је исти и вјерске вође позивају у свети рат све па су тако и муџахедини "Божији синови убијали Србе" док су Срби гинули бранећи колеге Бошњаке (муслимане) а за ону страну нисам баш чуо,једноставно сваки нормалан човјек зна и види какво зло ради и чини ислам преко вјерских вођа тако да се ја од њих ограђујем и од урликања у 5 ујутру нека хвала. Нема разлике између џамије у којој су Албанци и џамије у којој су Бошњаци,само ми никада се јавити не смијемо док ови кољу и убијају Србе силују српску дјецу пале цркве и манастире нема ту љубави.

ОДГОВОРИТЕ