Срби не могу да казне Албанце за убиства

Док Еулекс и преко Интерпола потражује Србе за наводне злочине, судови у Србији не могу да окончају суђења већ оптуженим Албанцима.

Србија 10.03.2015 | 07:50

Тако у нишком Вишем суду никако да се обнови поступак против браће Мазреку, оптужене за учешће у отмици и стрељању српских цивила у селу Клечка код Липљана током 1998. године. Разлози су - процедурални.

Оптуженима, наиме, суд не може да уручи позив за рочиште, јер су још 2002. године, са осталим затвореницима Албанцима, пребачени из нишког затвора на Косово и Метохије.

Крајем те исте године Врховни суд укинуо је пресуду Окружног суда у Нишу, којом су априла 2001. браћа Мазреку осуђена на по 20 година затвора. Суђење у нишкој Палати правде је требало да се понови, јер је првостепена пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка, а у образложењу је наведено да је "изрека пресуде неразумљива и противуречна разлозима пресуде".

Браћа Мазреку су пресудом нишког суда била проглашена кривим да су као припадници ОВК са више чланова терористичке групе од 17. до 22. јула 1998. учествовали у нападу на Ораховац, када су отета 43 цивила који су одведени у Малишево, да би потом са другим отетим лицима били пребачени у Клечку.

- Када сам добио предмет и прочитао опис дела за које се терете Љуан и Беким, био сам у неверици да ико може да почини тако страшан злочин у име било каквог циља - указао је судија Милимир Лукић изричући пресуду.

А априла 2001. из КПЗ у Нишу је изашло 126 албанских затвореника, чланова такозване "ђаковичке групе". Њима се придружила и група од 17 Албанаца из других српских затвора, а сви су се потом организовано аутобусима упутили на Косово.

Обрели су се на слободи после одлуке Врховног суда Србије да се групи од 143 Албанца из Ђаковице укине првостепена пресуда и предмет врати на ново суђење. И то због "битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права".

"Ђаковичка група" је осуђена маја 2000. због кривичног дела тероризма на укупно 1.632 године затвора, пред судом у Пећи који је заседао у Нишу. У образложењу пресуде истакнуто је да је кривично дело начињено у току рата, за које је запрећена казна затвора 20 година.

Иако су, по изласку из нишког затвора, Албанци редом говорили да ће се вратити на поновно суђење, то се до сада није догодило.

ПУШТЕН И АЛБИН КУРТИ

Из КПЗ у Нишу је 2001. изашао и лидер албанских студената Албин Курти, кога је помиловао тадашњи председник Југославије Војислав Коштуница. Пресудом Окружног суда у Нишу, који је преузео надлежност Окружног суда у Приштини, Курти је марта 2000. осуђен на 15 година затвора. Оглашен је кривим за угрожавање територијалне целовитости СРЈ и удруживање ради непријатељске делатности и тероризма. Курти је сада лидер покрета "Самоопредељење".

АМНЕСТИРАНИ

До 10. априла 2001. године, на основу одредаба републичког и савезног закона о амнестији, из српских затвора пуштено је 229 затвореника. Од тог броја, ослобођено је 16 затвореника који су служили казне за општи криминал, док су остали били осуђени за удруживање ради непријатељске делатности или оружане побуне.

Извор: Вечерње новости