Овај филм је најмрачнија тајна Холивуда

Пре једног века, 3. марта 1915. године, у Њујорку је почело приказивање најрасистичкијег филма у холивудског историји.

“Рођење једне нације”, трочасовна драма која прати две белачке породице - једну на северу и једну на југу Америке - у периоду који је претходио америчком грађанском рату, током рата и у време обнове, имао је премијеру у Лос Анђелесу 18. фебруара и био је први дугометражни филм који је приказан у Белој кући.

Премијера у њујоршком “Либерти театру” је, међутим, била више од представе, будући да су настојања редитеља Дејвида Ворка Грифита да изазове велики публицитет наишла на снажне протесте Националног удружења за напредак обојених (НААЦП).

Према речима Америчког историчара Леона Литвака (“Паст Имперфецт, Хисторy Аццординг то тхе Мовиес”), филм приказује Афроамериканце као “нижу врсту”, карактеристичну по “опакој бестијалности” и “примитивној сексуалности”.
 
Волтер Лонг (један од белаца који у филму глуме црнце) појављује се у улози Гаса, бившег радника на плантажи, који жуди за младом и невином белкињом Флором Камерон (Ме Марш). Да не би била силована, она почини самоубиство.
 
Сада на сцену ступа Кју-клукс клан, који долази да спасава беле јужњакиње у начелу и конкретно, јунакињу коју игра звезда немог филма Лилијан Гиш, још једну плавокосу лепотицу којој прети опасност од мулата, заменика гувернера Линча (кога глуми Џорџ Сигман).
 
Филм у први план истиче опасност од црначке власти. Афроамериканци су приказани као државни законодавци, судије, поротници, гласачи и наоружани војници који намећу равноправност. Тамнопути законодавци Јужне Каролине ходају необувени, пију виски и једу пилетину у парламенту док уводе закон који омогућава бракове између белаца и црнаца.
 
Холивуд признао грешку 97 година касније
 
Изражавајући захвалност за награду Оскар, коју је добио ове године за песму “Глорy” из филма “Селма”, Џон Леџенд је упозорио “да је закон о праву гласа, за који су се активисти за грађанска права борили 50 година, угрожен, али у филму “Рођење нације” су управо црнци приказани као они који терају белце са плочника.
 
Тек 97 година касније Холивуд је исправио погрешну Грифитову слику о великом републиканском аболиционисти Тадеушу Стивенсу, који је послужио као инспирација за лик негативца Остина Стоунмена (игра га Ралф Луис).

Томи Ли Џоунс је 2012. номинован за Оскара за улогу у филму "Линколн", у коме игра овог храброг конгресмена који се борио за еманципацију и право гласа Афроамериканаца и живео са тамнопутом женом.

Извор: Блиц