Шансе за извоз воћа и поврћа

Највеће шансе за повећање извоза у Русију Република Српска већ од наредне године има код извоза јабука, шљива, крушака и кромпира, процјењује секретар Удружења пољопривреде при Привредној комори Српске Славко Стевановић.

Република Српска 26.02.2015 | 19:31

Уочи Друге међународне привредне изложбе "Експо - Русија Србија" , који се одржава у Београду од 4. до 6. марта, Стевановић је рекао Срни да постоји могућности извоза млијека, кондиторских производа, воћних сокова, товљене јунади, пастрмке, живинског меса и месних прерађевина, пчелињих производа, минералне воде, вина, ракија и пива.

Он подсјећа да је 2013. године у Српској произведено 50.000 тона јабука, 20.000 тона крушака, 134.000 тона шљиве и 146.000 тона кромпира, истичући да производња кромпира, због немогућности извоза, опада од 2008. године, када је у Српској произведено 208.000 тона.

"С обзиром да се производњом тржишних вишкова воћа веома успјешно баве привредна друштва, производња јабука, крушака, шљива, па и кромпира може се у краћем временском периоду повећати, како повећањем приноса по површини, тако и повећањем броја стабала, односно сјетвених површина, нарочито имајући у виду расположиве необрађене пољопривредне површине", каже Стевановић.

Према његовим ријечима, са становишта постојеће инфракструктуре у БиХ за извоз у Руску Федерацију, могу се извозити производи биљног поријекла и њихове прерађевине.

Стевановић истиче да Руска Федерација увози око 40 одсто хране, а највише се увози из Кине, Аргентине, Бразила, Пољске, Украјине и Њемачке.

У зависности од врсте производа, Русија је на првом мјесту у свијету по увозу свјежег јабучастог воћа и говеђег меса, на деветом мјесту по увозу воћних сокова и на 21. мјесту по увозу кондиторских производа.

Највеће интересовање је за свјежим воћем и поврћем, као што су јабука, шљива, крушка, кромпир, купус и мрква, а код прерађевина воћа и поврћа то су пастеризовани производи, као црвени парадајз у комаду, црвени парадајз са мирођијом, паприком, корнишонима, грашак у теглама, краставци са плавим патлиџаном, пасуљ у разним сосовима, те конзервисано поврће, као што је грашак и кукуруз шећерац.

"У погледу асортимана, тржиште Русије није ништа мање захтјевно у односу на тржишта у Европи и САД и неопходан је прије свега квалитет, а не количине производа, што је уобичајено мишљење, јер су веома тражене и мање серије оригиналних и аутохтоних производа, као што су вино и ракије", каже Стевановић.

Он подсјећа да за извоз у Русију произвођачи из Републике Српске који имају сертификате ХАЦЦАП и ИССО неопходне за извоз у земље ЕУ, треба да имају и сертификат ГОСТ-Р, те напомиње да постоји обавезна и добровољна сертификација, као и декларација о усклађености и сертификат о усклађености.

Стевановић појашњава да је добијање сертификата или декларације о усклађености са захтјевима стандарда ГОСТ-Р веома сложен поступак који почиње достављањем пријаве за сертификацију, те декларације произвођача да је производ квалитетан и безбједан, уз превод докумената које је издала трећа страна, сертификата ХАЦЦАП и ИССО.

Уз то су неопходни спецификација са приказаним сировинским саставом, декларација да производи нису генетски модификовани, сертификат надлежне инспекције, нацрт етикете на руском језику, узорке, извјештај о узорковању и пуномоћ сертификацијске куће у Руској Федерацији која ће обавити сертификацију.

Према Стевановићевим ријечима, за стварање бољих услова за извоз у Русију потребно је формирање комисије према потписаном споразуму између Савјета министара БиХ и Владе Руске Федерације, при чему чланови те комисије из Републике Српске треба да сарађују са постојећим Сталним тијелом за унапређење извоза и заштиту домаће производње које је формирала Влада Републике Српске.

"Треба убрзати активности на потписивању споразума о слободној трговини између БиХ и Руске Федерације, уз претходно рјешавање проблема дуга БиХ на основу испорученог гаса, што је према информацијама из Министарства спољне трговине и економских односа предуслов да почну преговори у вези споразума о слободној трговини", каже Стевановић.

Стевановић указује и на потребу убрзања активности на стварању предуслова за извоз производа животињског поријекла.

Он сматра да би требало одржати конференцију и припремити брошуру о условима извоза у Русију, организовати састанак заинтересованих привредника с представницима трговинских ланаца из Руске Федерације, као и посјете сајмовима у Русији.

Указујући на примјер Координационог центра у Србији, Стевановић каже да је и у Републици Српској или на нивоу БиХ потребно формирати оперативно тијело које ће помагати привредницима при извозу у Руску Федерацију, гдје ће привредници моћи да добију потребне податке, упутства и контакте.

"Између овог тијела, односно представника надлежних институција у Републици Српској и БиХ, Амбасаде БиХ и Представништва Републике Српске у Москви треба успоставити квалитетнију сарадњу, као и са институцијама у Србији, нарочито са Координационим центром", нагласио је Стевановић.

Секретар Удружења пољопривреде при Привредној комори Републике Српске Славко Стевановић у изјави за Срну закључује да је за одржавање досадашњег нивоа извоза у Русију, а нарочито за повећање извоза јабука, крушака, шљива и кромпира, неопходно обезбиједити додатне новчане подстицаје у висини царинске заштите коју извозници плаћају.

Извор: Срна