Осам отказа за дан!

У металској индустрији Републике Српске, у просеку, осам радника дневно губи радно место! Широм земље предузећа из металског сектора, некада водећег у земљи, на коленима су. Стечај, радници у штрајку, стала производња, власници оставили дугове и побегли... То је данашња слика металског сектора у Републици Српској.

Ове алармантне податке изнео је Тане Пеулић, председник Гранског синдиката металске индустрије Републике Српске, после одржаног састанка Републичког одбора овог синдиката, у компанији “Алумина” у Зворнику. Он је поручио Влади Републике Српске, ресорном министарству и послодавцима да је последњи тренутак да се заустави даље пропадање привреде.

- Без привреде нема будућности Српске. Сви ми у синдикату смо опредељени да све урадимо и помогнемо да привреда крене и тамо где има проблема, јер једноставно од производње живимо. То је једина будућност запослених у металској индустији - нагласио је Пеулић.

Председник Синдикалне организације металске индустрије и рударства у компанији “Алумина”, Раденко Смиљанић, рекао је да радници “Алумине” имају посла, редовно примају плате и воде успешан социјални дијалог са послодавцем. Међутим, “Алумина” је редак позитиван пример.

- Металска индустрија је 1990. године у БиХ запошљавала 225.000 људи. Сада је од те индустрије остала само љуштура - каже за “Новости” председник Конфедерације синдиката РС Обрад Белензада.

Он каже да не зна колико тачно људи дневно остаје без посла у овом сектору, јер је то тешко проценити, али да се слободно може рећи да је стање у металској индустрији катастрофално.

-Металски сектор фактички полако нестаје. Најновија информација је да је стала производња и у бањалучком “Космосу”, не ради “Унис” из Дервенте, у којем је, истина, у петак поново покренута производња, али се не зна до када, затим добојски “Трудбеник”, у којем је однедавно такође генерални штрајк радника, а то су предузећа која су малтене срце металског сектора - рекао нам је Белензада, који се у петак налазио у посети “Ковници” у Билећи, која је, такође, већ шесту годину у стечају. Са проблемима се суочава и “Енергоинвест - Расклопна опрема” из Источног Сарајева. Предузеће је пред затварањем, а све је кренуло низбрдо 2006. године, кад је приватизовано.

Белензада напомиње да велики део предузећа има тржиште за пласман својих производа, али да је основни проблем у Српској и целој држави, огроман ниво јавне, буџетске потрошње, која би се, према његовом мишљењу, морала смањити најмање за 50 одсто!

- Једино тако привреда може да продише - каже Белензада.

Он истиче да су радници у металском сектору “социјални случајеви”, јер од просечне плате, која износи око 350 КМ, не могу да прехране породице.

Од страних инвестиција, каже, не може и неће бити ништа, док год сами себи не помогнемо, смањимо јавну потрошњу и створимо бољи привредни амбијент, јер странци долазе због профита, а и са онима који дођу, нажалост, радници у Српској имају лоша искуства.

- Највећи проблем је неспровођење закона и лош привредни амбијент. То је кључ проблема. Осим тога, велики број власника предузећа, а међу њима је и велики број странаца, договори репрограм дугова предузећа са Пореском управом Републике Српске, а потом покупи новац и побегне, не поштујући потписане уговоре, остављајући предузеће у милионским дуговима - напомиње Белензада.

ФЕДЕРАЦИЈА БиХ

НЕШТО боља ситуација је у металском сектору у Федерацији БиХ, где још раде предузећа у Горажду, Коњицу, Тешњу... Ипак, много је више лоших примера, попут предузећа “Гредељ-Ревом” из Тузле којег је лоша приватизација довела до пропасти, потом “Ливнице челика” Тузла, где су радницима остали дужни 50 плата, бихаћка “Бира”, где су радници такође завршили на улици...

НЕКАД И САД

ОД неколико хиљада индустријских предузећа, колико их је пре рата било у БиХ, данас их је ликвидно тек нешто више од стотину. Према званичним подацима више од 65 одсто радне снаге пре деведесетих година долазило је из производних и индустријских грана. Данас их је мање од 10 посто!

Извор: Новости