Влада не остварује сопствене пројекције

Након поређења Економске политике Републике Српске за 2015. годину са предизборним обећањима владајућих партија у РС, Истиномјер доноси упоредни преглед макроекономских показатеља које је Влада РС предвиђала у претходним економским политикама - и то, по правилу, погрешно.

Претходни мандат Владе Републике Српске није донио испуњење великих и амбициозних предизборних обећања СНСД-а и његових коалиционих партнера. Поред неиспуњених страначких обећања, Влада РС не може се похвалити ни остваривањем сопствених прогноза на економском плану.

Претходни мандат Владе Републике Српске није донио испуњење великих и амбициозних предизборних обећања СНСД-а и његових коалиционих партнера. Поред неиспуњених страначких обећања, Влада РС не може се похвалити ни остваривањем сопствених прогноза на економском плану.

Из године у годину, у економским програмима које је усвајала Влада РС редован сегмент је "пројекција макроекономских показатеља", која представља прогнозе о величинама попут раста броја становника/ца, бруто друштвеног производа, спољнотрговинског биланса, износа просјечних плата, те стопе незапослености у Републици Српској.

У Економској политици РС за 2011. годину и Економској политици РС за 2012. годину ове пројекције покривају период од 2006. до 2014. године; у Економској политици РС за 2013. годину покривен је период од 2009-2015. године, док су у Економској политици РС за 2014. годину изостале пројекције за 2015. годину. У посљедњој усвојеној Економској политици РС за 2015. годину такође су изостале пројекције за наредну годину и покривен је период од 2010. до 2015. године.

Као извори ових података, користе се статистички подаци за оне године за које такви подаци постоје, те се у том случају не ради о пројекцијама, већ о прегледу утврђених стопа раста или пада датих величина. За године о којима нема статистичких података, користе се пројекције Министарства финансија РС.

У Економској политици РС за 2012. годину, наведено је да су пројекције кретања ових показатеља извршене “На основу кретања макроекономских показатеља Републике Српске у претходном периоду, кретања привредних активности у земљама окружења, препорука међународних финансијских институција, започетих активностима Владе Републике Српске у претходном периоду и планираних политика и инвестиционих активности у наредном периоду.

”У Економској политици РС за 2013. годину, као основ се наводе “кретања макроекономских показатеља РС у претходном периоду, претпоставке о привредном расту главних спољнотрговинских партнера, усвојених и планираних политика Владе, те макроекономске пројекције од стране међународних финансијских институција”, а слично образложење може се наћи и у Економској политици РС за 2014. годину.

Када се упореде прогнозе Министарства финансија РС са статистичким подацима који показују какво је заиста било стање ствари у овим областима, уочава се исти континуирани тренд - предвиђене стопе раста се готово никад не остварују у предвиђеном обиму, те се пројекције из године у годину смањују и то у значајној мјери. Период претходног мандата се у оваквом поређењу показује као период константног неуспјеха Владе РС да оствари предвиђене циљеве својих економских политика.

Тако је, рецимо, у Економској политици РС за 2011. годину процијењено да ће БДП Републике Српске у 2012. години износити 9,36 милијарди КМ, да би се у Економској политици РС за 2015. годину ова пројекција смањила на 8,59 милијарди КМ.

Још већа разлика се уочава у предвиђањима за 2014. годину, која су се од 2011. смањила са предвиђених 10,68 милијарди на 8,61 милијарду КМ. С обзиром на то да ни у једној претходној години БДП ни приближно није достигао износ од 9 милијарди КМ, тешко је објаснити на основу чега је Влада РС закључила да ће се у 2014. години постићи скок од скоро двије милијарде КМ, или да ће у 2015. БДП износити 9,75 милијарди, како је то наведено у Економској политици за 2013. годину.

Колико су нереалне пројекције БДП-а које је до сада давала Влада РС, још боље показује упоредни преглед пројекција стопа раста реалног БДП-а, у којима се из године у годину “предвиђа” мање или више значајан проценат раста БДП-а, док се у реалности овај проценат константно смањује.

Изузетак је једино 2010. година, за коју је у Економској политици из 2011. године процијењена стопа раста од 0,5%, да би иста касније била утврђена на 0,8%. Но, сва остала предвиђања кретала су се у супротном правцу, па је тако од предвиђених 2,5% раста БДП-а у 2011. годину остало 0,8% реалног раста; у 2012. години је умјесто раста од 3,4% дошло до пада од 1,1%, да би се у предвиђањима за 2013. годину стигло од најављених 4,1% до 1,9%. Поново, ни у једној години стопа раста БДП-а није досегла ни 2%, али то није спријечило Владу РС да, рецимо, за 2014. годину најави раст од 5% - који је на крају смањен на 0,1%.

У погледу процјена спољнотрговинског биланса, то јест покривености увоза извозом, ситуација је нешто боља утолико што су разлике између предвиђених вриједности мање него у случају БДП-а. Но и овдје се јавља исти тренд - нити једна од вриједности “пројектованих” у 2011. години није достигнута и све се смањују из године у годину.

Најизразитија је разлика у пројекцијама за 2014. годину, за коју је у Економској политици РС за 2011. годину предвиђена покривеност увоза извозом од 67,5%, да би се у Економској политици РС за 2015. годину она смањила на 54,6%. Што се тиче године која је пред нама, Влада РС је 2013. године предвиђала да ће Република Српска остварити покривеност увоза извозом од 61,8%, да би у овогодишњој економској политици тај проценат смањила на 57%.

Ни у предвиђању раста просјечне плате Влада РС није била ништа успјешнија него у другим областима. Поново, једини изузетак је 2010. година, у којој је просјечна плата успјела премашити очекивања за цијеле три конвертибилне марке.

Највећа очекивања и овдје су везана за 2014. годину, за коју је у Економској политици из 2011. предвиђен износ просјечне плате од 955 КМ. Ова је пројекција из године у годину бивала све скромнија, те се зауставила на 825 КМ, колико је заиста износила просјечна плата у РС 2014. године - чак 130 КМ мање него што је Влада РС предвидјела прије четири године. За 2015. годину пројекција просјечне плате смањена је са 880 КМ (колико је најављено у Економској политици за 2013. годину) на 837 КМ у Економској политици за 2015.

Занимљиво је да су најамбициозније и најнереалније прогнозе по правилу дате за 2014. годину, која је уједно била и посљедња година претходног мандата Владе РС, те изборна година за актуелни мандат. Може се с правом поставити питање да ли је та чињеница утицала на “галантна” предвиђања економских успјеха Владе РС и евидентно недостижног раста макроекономских показатеља. Оно што је свакако јасно, јесте да су све прогнозе дате на почетку мандата 2010-2014. остале увелико неиспуњене.

Чини се да је Влада РС своја предвиђања за 2015. годину много више приближила реалном стању него што је то чинила претходних година, а нарочито на почетку протеклог мандата. У Економској политици за 2015. годину наводи се да доминантни узрок пада привредне активности у другом кварталу 2014. године лежи у поплавама које су се догодиле у мају прошле године.

Наводи се, такође, да још није могуће прецизно утврдити тачне размјере штете од поплава и клизишта, те да су због свега тога “процјене за 2014. и 2015. годину опрезне”.

Уколико би се у обзир узео овај аргумент, могло би се очекивати да ће највећа разлика у предвиђеним стопама раста бити између Економске политике 2014 (задња која је усвојена прије мајских поплава) и Економске политике 2015 (која је усвојена у децембру 2014), будући да су поплаве негативно утицале на показатеље развоја у периоду између усвајања ове двије политике. То, међутим, није случај.

Погледају ли се величине представљене у горњим табелама, види се да су пројектоване вриједности просјечних плата и БДП-а највише пале у предвиђањима која су дата 2013. године, прије него што су се поплаве догодиле. У односу на спољнотрговински биланс и стопу раста БДП-а, разлика између пројекција датих 2015. и 2014. тек је незнатно већа од разлике између предвиђања датих 2013. и 2012. године.

Имајући на уму неоспорно огромну штету коју су поплаве нанијеле многим градовима, али и потврђену нереалност процјена Владе РС када су у питању макроекономски показатељи, јавља се бојазан да би поменуте “опрезне процјене” поново могле бити преувеличавање и искривљавање реалних показатеља.

Ако је судити по досадашњим "пројекцијама" Владе РС, стварно стање је и горе од оног које је приказано у посљедњој усвојеној економској политици - јер је тако било у свим претходним годинама.

Но, у економским политикама за 2014. и 2015. годину изостале су пројекције за 2015, односно 2016. годину, што значи да ће већ од сљедеће године бити немогуће направити анализу тачности предвиђања Економских политика Владе Републике Српске.


Извор: Истиномјер.ба