БиХ пред телевизијским мраком

Чека ли БиХ телевизијски мрак? Не само што касни процес дигитализације како због техничких тако и политичких проблема, од краја априла упитно је и финансирање јавног РТВ система. Уговори с телеком оператерима истичу, а нови начин прикупљања још није утврђен. Тако би емитери могли остати без извора прихода из којег се директно финансирају, што би могло угрозити њихов опстанак.

Босна и Херцеговина 12.02.2015 | 18:02

Телевизијски мрак, који се одавно најављује, од јуна ове године могао би захватити БиХ. Већ сада је јасно да процес дигитализације који је требао бити окончан средином јуна неће бити готов. У ствари, они бх. грађани који програм прате путем аналогног сигнала неће га моћи гледати, изузев путем кабл оператера. Тако ће у најбољем случају, како каже савјетник министра промета и комуникација Мехмед Аговић, бити до краја године.

“На подручју ФБиХ је завршен тај посао прије четири, пет мјесеци, али није га могуће пустити у погон без Републике Српске и инсталације опреме која је купљена за инсталацију на објектима РТРС”, појашњава Аговић.

Помоћница директора за емитовање у РАК-у, Хелена Мандић, објашњава шта Боснуи Херцеговину чека у јуну, уколико се процес дигитализације не оконча.

"Фактички, ниједна станица неће моћи радити на додијељеним фрекфенцијама. Односно, могу наставити да раде, међутим имаће сметње од сусједних земаља, а ми ћемо бити дужни, по међународном споразуму, да све те сметње, које наше станице узрокују станицама из сусједних земаља, отклонимо, што ће сигурно довести до гашења одређеног броја станица”, каже Мандић.

Политичка су превирања на релацији РС – ФБиХ и у овом сегменту већ годинама кочница успостави Корпорације Јавних РТВ сервиса у БиХ, која би требала водити рачуна о кориштењу и одржавању инфраструктуре. Новац и опрема нису проблем, каже Аговић, само нема воље.

“Имамо новац за цијели пројекат дигитализације и то је оно што је чудно. Не можемо га трошити, јер неко не жели. Чак и они који су одобравали тај новац сад су против”, каже Аговић.

Данак ће платити сви, већ дуже нема никаквих помака у сарадњи сва три емитера наизналаску рјешења.Поред тога, опстанку пријетии наплата РТВ таксе, која је прошле године била најнижа забиљежена. Само БХРТ је, према тврдњи директора те куће, Мухамеда Бакаревића изгубила милионе.

“У 2014. БХРТ је добио два и по милиона мање него прошле године. Тај притисак не можемо поднијети”, тврди Бакаревић.

У априлу истиче уговор са телеком оператерима који су прикупљали таксу, а новог уговора нема. Од државних власти затражено је ново рјешење, а док се чека угрожени су и радници и квалитет програма, каже главни секретар Одбора Јавног РТВ система Емир Хабул.

“Престанак овог модела значи финансијски колапс РТВ сервиса и нешто се хитно мора урадити да се то промијени”, сматра Хабул.

Хабул додаје да је због формирања власти мало вјероватно да ће ускоро доћи до рјешења питања, тим прије што се закон који је донесен 2005. године мора мијењати.

“Емитери нису били у стању да превладају ове политичке препреке које су се појавиле прије десет година. Сад држава нешто обећава, међутим формирање власти се очекује у наредних мјесец дана, а питање онда када ће то Вијеће министара ставити на дневни ред”, каже Хабул.

Најављује се смањење плата, а производња програма одавно је редуцирана, каже Бакаревић. Политика их се сјети само када требају служити њиховим интересима.

“Они су ставили ограничења на сву нашу продукцију, изузев кад Јавни сервис треба да се појави кад су поплаве у питању, кад треба нешто актуелној политици, кад су избори у питању, али ни тада нису спремни да дају своју подршку за нормално функционисање јавних сервиса”, тврди Бакаревић.

Све наде Јавни РТВ сервис полаже у нову власт, односно политички договор, који ће или запечатити судбину оператера,или им вратити дигнитет. Завршетак реформе, односно оснивање Корпорације, и дигитализација су кључни приоритети наглашени и у годишњим извјештајима ЕК о напретку БиХ.

Извор: РСЕ