Вукановић: Како се сијало, тако се и жање

Власт је преко РТРС-а, СРНЕ, Гласа Српске и других дворских гласила снажно гурнула клатно и тако потпуно дестабилизовала и избацила из равнотеже цјелокупан медијски простор у Републици Српској.

Прије десетак година као студент поносно сам црногорским колегама говорио о великим медијским слободама у Републици Српској, чији се тадашњи предсједник Чавић презнојавао због неугодних питања новинара јавног сервиса док њихове колеге у Црној Гори нису смјеле ни помислити да Милу поставе неко незгодно питање.

Наивно сам мислио да смо достигли висок ниво медијских и других слобода у друштву, не знајући да се ради о великом пројекту, помогнутом од сада мрских западних земаља, на челу са дворским перјаницама и некада моћним медијским тандемом Давидовић – Кусмук.

Од мирне предаје власти почетком 2006. године утихнуле су и нестајале истраживачке емисије које су тражиле прашину испод тепиха, а од жестоког критичара и коректора власти, јавни сервис се брзо претворио у носећи стуб режима.

Временом је потпуно нестао и било какав привид објективности, на чело јавног сервиса и СРНЕ доведени су одани и провјерени партијски кадрови, а врхунац некоректности достигнут је у последњој предизборној кампањи.

И док се власт мјесецима у централном дневнику и другим информативним емисијама иживљавала и испирала мозак грађанима измишљајући домаће и стране непријатеље, бесмислене афере и нова Потемкинова села и спасоносне пројекте, други политички субјекти добијали су строго контролисан и стерилан минут простора негдје око поноћи док већина гледалаца спава, како би се у Орвеловом стилу створила имагинарна слика тобожње објективности и непристрасности.

Објективна анкета међу грађанима и мишљења медиокритета на отварању синошње емисије „Интервју“ увеселила је гледаоце који су са нестрпљењем чекали обраћање оца нације забринутог што након 20 година проведених у Парламенту БиХ Шефик Џаферовић поново сједи на његовом челу, али овај пут не са Николом Шпирићем као 2002. године.

Да је Ниџо поново поред Шефика у клупи српство би било сигурно, сви би могли бити мирни и спокојни а хиљаде Кебиних страница и даље би негдје купиле прашину или би готово непримјетно као агенцијска вијест пошле кроз Дневник РТРС-а.

Овако, без Ниџе или неког другог поузданог партијског контролора, морају су правити специјалне емисије како би се нација алармирала и спијечила издају.

То што је Шпирић пуне четири године предсједавао истим Парламентом заједно са Шефиком Џаферовићем, што је као министар финансија прошле године обезбједио милионе марака за ангажовање нових 20-ак судија и тужилаца за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ док се власт на јавном сервису тобоже бори за његово укидање, и што су сви посланици владајуће коалиције гласали за пренос свих надлежности са ентитетског на државни ниво у последњих 15 година само су сувишна питања злонамјерних и малициозних.

Предсједник се по старом обичају свађао сам са собом играјући се проналажења разлике између два листа папира, постављајући себи питања и дајући одговоре. Осим неозбиљне приче о рјешавању свих проблема штампањем милијарде без покрића, у емисији се готово није ни говорило о озбиљним темама, све већој апатији и нагомиланим проблемима већине грађана.

Власт је преко РТРС-а, СРНЕ, Гласа Српске и других дворских гласила снажно гурнула клатно и тако потпуно дестабилизовала и избацила из равнотеже цјелокупан медијски простор у Републици Српској.

Биће потребно доста времена и мукотрпног рада да се ствари врате на своје мјесто, а надам се да ће управо кроз процес деполитизације и професионализације РТРС-а, који ће надам се постати објективни јавни сервис свих грађана, ускоро почети и дуго ишчекивани опоравак друштва које вапи за катарзом.

фронтал.рс