Умрлом признали право повратка на исплату

У поступку преузимања на исплату пријератних корисника права на пензију код Федералног завода ПИО/МИО дешавају се несхватљиве ствари, као што су да се умрлом лицу призна право повратка на исплату, а многим живима не, кажу у Фонду ПИО Републике Српске.

Босна и Херцеговина 30.01.2015 | 12:00
Умрлом признали право повратка на исплату

"Осим спорости у рјешавању захтјева, тешких, готово немогућих услова за поновно признавање права, обиља документације која се тражи од подносилаца, ћутања администрације и слично, догодило се да је Милошу Чоловићу из Невесиња, повратнику из Републике Српске у Мостар, Федерацију БиХ /ФБиХ/, рођеном 1926. године, рјешењем Федералног завода признато право на исплату, али тек шест мјесеци након његове смрти", наводи се у саопштењу.

У Фонду појашњавају да је Милош Чоловић захтјев за повратак на исплату код Федералног завода ПИО/МИО поднио 28. октобра 2013. године, а то право признато му је рјешењем од 11. децембра 2014, односно 13 и по мјесеци након подношења захтјева.

Из Фонда ПИО наводе да је овај корисник умро 29. јуна 2014. године, шест мјесеци прије него што му је признато то право, за које се мукотрпно борио.

"Значи ли то да се живи корисници тешко или готово никако не могу вратити на исплату код Федералног завода, а преминули могу? Можда је ријеч о појединачној административној грешки?", питају из Фонда ПИО Републике Српске.

Од фебруара 2013. године, када је према Закону о измјенама и допунама Закона о ПИО ФБиХ, почео поступак преузимања пријератних корисника права на пензију, који су то право до 30. априла 1992. године остварили на подручју садашње ФБиХ /код бившег Друштвеног фонда ПИОБиХ/, до краја 2014. године Федерални завод је од Фонда ПИО Републике Српске преузео укупно тек 226 пензионера.

Највише пензионера који су враћени на Завод ПИО/МИО ФБиХ је са подручја Мостара, и то 85, Бихаћа 47, потом из Зенице 32, Сарајева 27, Тузле 12, Травника 10, Ливна седам, Орашја четири и Горажда два.

"Премало за скоро двије године, колико траје тај процес", констатују у Фонду ПИО Српске.

Само у 2014. години број ових пријератних корисника, усљед смрти, мањи је за 1.513, а од 31. децембра 2010. до 31. децембра 2014. године мањи је за 6.152.

Ријеч је о генерацији старијих људи, којих је 2005. године, када је покренут судски спор између Фонда ПИО и Федералног завода било 38.500. Од тог броја данас су жива 19.572.

За исплату њихових пензија сада је на мјесечном нивоу потребно 6,6 милиона КМ, а раније и много више.

Од априла 2005. године до краја 2014. за исплату пензија корисника који су право остварили на подручју садашње ФБиХ Фонд ПИО је издвојио 908 милиона КМ.

У Фонду ПИО Српске подсјећају да је процес повратка на исплату код Федералног завода ПИО/МИО почео на основу пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Шекеровић и Пашалић против БиХ", од марта 2011. године, којом је ФБиХ наложено да отклони изворе дискриминације и промијени пензијско законодавство тако да омогући повратак на исплату код Федералног завода ПИО/МИО повратницима из Српске у ФБиХ.

Након 16 мјесеци одуговлачења, кажу у Фонду ПИО Српске, и након три пријаве, које су због непровођења пресуде "Шекеровић и Пашалић против БиХ", Комитету за надгледање провођења пресуда суда у Стразбуру поднијели Фонд ПИО и републичко Удружење пензионера, у јуну 2012. године донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о ПИО ФБиХ.

Потом је, у октобру 2012. године донесен Правилник о остваривању права из члана 141а Закона о ПИО ФБиХ, након чега Федерални завод у фебруару 2013. године почиње са преузимањем на исплату пријератних корисника права на пензију, али само повратника, који су се у статусу расељених из Републике Српске вратили у ФБиХ, док је осталима, попут избјеглим у Србију или друге земље, у периоду рата у БиХ 1992-1995. године овим прописом онемогућен повратак на исплату.

То је у Републици Српској оцијењено као додатни вид дискриминације, што је још више закомликовало процес повратка на исплату, а што је и Европска комисија за борбу против нетолеранције и расизма Савјета Европе оцијенила као недовољно и лоше рјешење које се додатно мора мијењати.

Коментари / 0

Оставите коментар