Најјезивији обичај

Док је Србија била под владавином Османског царства, народ у њој је условно речено прихватио разне народне обичаје. Међу њима има свакаквих – од вјерских до сексуалних.

Србија 21.12.2014 | 12:32

Овај о коме данас пишемо један је од најјезивијих. Зове се снохачење и подразумијева сексуални однос између свекра и снахе, који се јављао због сексуалне незрелости или одсутности сина, што је трајало све до његовог пунољетства.

Снохачење је наслијеђено од Јужних Словена. Постојало је од 1878. године, па све до повлачења Османског царства с Балкана 1912. Међутим, потпуно је искоријењено тек крајем Другог свјетског рата.

Практиковале су га све класе друштва, без обзира не етничку припадност и вјероисповијест.

Међутим, овај обичај није се “поштовао” само у Врањском крају, већ и у Поморављу, гдје је правило било да се ожени малољетни дјечак, који још увијек није способан за сексуалне односе, с одраслом дјевојком.

Нажалост, из оваквих веза, често се дешавало да снаха свекру роди дијете.

Био је распрострањен, како у селима, тако и у планинским дијеловима. Снохачење нико није сматрао гријехом, па чак ни млади мушкарци чије су жене спавале с њиховим очевима, јер су и они понављали овај обичај када су одрасли.

Овај бизаран обичај је пронашао и своје мјесто у роману "Нечиста крв" Боре Станковића, гдје се говори о деда Вељи који је са свим својим снахама снохачио, а оне су остајале трудне с њим, пише Телеграф.

- Сви из једног села као да су од једног оца, мајке, једне куће, а не из читавог краја – на овај начин је Бора Станковић у свом роману описао снохачење.