"Сине, врати ми се!"

Срђан Васиљев (22), његов вршњак Немања Гламочак (22) и годину дана старији Михајло Шарик погинули су у суботу, сат после поноћи, у стравичној саобраћајној несрећи у Бегечу када су се враћали с рођенданске прославе.

Србија 08.12.2014 | 08:20
"Сине, врати ми се!"

Мирјана Величковић, сестра Срђана Васиљева, кроз сузе прича да су сва тројица била на прослави 23. рођендана Михајла Шарика у кафани „Босанац“ у Футогу. Они су аутомобилом „опел вектра” у Улици Николе Тесле слетели с пута и ударили у бетонски електрични стуб. Од силине ударца аутомобил је потпуно смрскан.

"Сине мој рођени, шта ће мајка сада без тебе? Мишо мој драги! Уместо да ти долазе на свадбу, мени сада на кућном прагу изјављују саучешће. Како ћу наставити даље? Што си ме оставио? Врати се, сине мој! Молим те!" јецала је Душица, мајка Михајла Шарика. 

Возило „опел вектра” у ком су били младићи пребачено је на ванредни технички преглед како би се пронашли узроци удеса. Више детаља о трагедији знаће се и после судско-медицинских вештачења.

Тројица нераздвојних пријатеља, другова из детињства, враћала су се из кафане „Босанац” у Футогу где су прослављали Шариков 23. рођендан. Засад полиција на зна ко је од њих тројице возио „опел вектру”.

У кућама породица погинулих младића туга. Трагичне вести су породицама саопштене у јутарњим сатима. Бол је завладао у домовима страдалих младића у Рибарској и Партизанској улици у Бегечу.

Мирјана Величковић, сестра Срђана Васиљева, међу првима је сазнала за трагедију. Одмах је кренула на место где јој је брат погинуо. Међутим, када је пристигла, није могла да издржи и пријатељи су је вратили.

"Одрасли су заједно. Отишли су да прославе Михајлов рођендан. Били су добра деца", кроз сузе прича сестра Мирјана и стиска фотографију брата.

Каже, другој сестри Љиљани Васиљев још нису ни саопштили за смрт брата јер је трудна.

Шарик је једно време радио на прекоокеанском теретном броду. Ишао је трбухом за крухом.

"Мајка Душица и отац Марко не могу да издрже ову трагедију", каже Михајлов зет Владан Крагић.

Неколико улица даље је и кућа Немање Гламочка. Одатле одјекују јауци и плач. Његове комшије га описују као мирног, тихог и повученог дечка. Добронамерног дечка, који је свима помагао.

"Синоћ ме је звао да пијемо. Био сам преморен и одбио сам га. Туга…" прича Немањин пријатељ Иван Петров.

Због ове несреће Бегеч је у био без струје, воде, фиксног и сигнала мобилних телефона, све док радници „Електровојводине“ нису заменули бетонски стуб и превезали елеткроводове ниског и високог напона.

Извор: Блиц

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

возац

08.12.2014 20:28

хм, глупости, саљу возило на вјестацење, као битно несто.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре возац

09.12.2014 19:10

Засто да не саљу.Мозда је било манипулација.Моје искрено сауцесце породицама настрадалих.

ОДГОВОРИТЕ