Нафта у Јадрану свађа Хрватску и Црну Гору

Вишедеценијски спор Црне Горе и Хрватске о полуострву Превлака поново је актуелизован након што су две земље расписале тендере за истраживање нафте и гаса у свом подморју.

Регион 10.11.2014 | 16:51
 Нафта у Јадрану свађа Хрватску и Црну Гору

Спор око границе између Црне Горе и Хрватске на подручју Превлаке актуелизован је када је хрватски премијер Зоран Милановић казао да је Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја око Превлаке која Хрватска сматра својим.

Милановић је, наиме, рекао да је Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја која нису њена, већ која припадају Хрватској.

“Видели смо задњих дана да је Црна Гора имала некакве потезе на влади, да су и они маркирали нека своја подручја за истраживања, која по нашем дубоком уверењу и међународном праву нису њихова, него наша подручја", истакао је Милановић, објављено је на сајту Владе Хрватске.

Хрватски премијер је нагласио да две земље морају пронаћи заједничко решење.
“Ако то схватимо само као почетак некакве арбитраже између Хрватске и Црне Горе, биће добро. Ако је то некакав тврди став Црне Горе, онда ћемо морати то да променимо. Ако се будемо превише боли роговима на деблу, неће имати користи ни Хрватска ни Црна Гора јер ће инвеститори одустати“, казао је Милановић.

Црногорски шеф дипломатије Игор Лукшић, пак, сматра да Црна Гора има право да распише тендер на ширем
морском подручју око полуострва Превлака.

"Привремени протокол о разграничењу дефинише само један део те проблематике, дефинише привремене јурисдикције на копну и само 12 миља према отвореном мору. Међутим, оно где се тражи нафта, а она се не тражи око саме Превлаке, већ се тражи дубље према отвореном мору, тај део није предмет привременог разграничења по протоколу и у складу са одређеним актима из претходног времена Црна Гора сматра да тих 1.800 километара квадратних припада нама и сматрамо да ми полажемо права да распишемо одговарајући тендер“, нагласио је Лукшић, пренели су црногорски медији.

Хрватски аналитичар Давор Ђенеро, пак, тврди да су је Црна Гора велики пријатељ Хрватске, те да јој се зато у свим ситуацијама треба обраћати са великим уважавањем.

“Изјава премијера Милановића да је наводно Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја која нису њена, већ хрватска, је била велика грешка и чини ми се да наши политичари ништа нису научили из тешког спора са Словенијом. То је једна штетна изјава, која говори више о карактеру хрватског премијера и о његовом животном и политичком искуству, него о стварном ставу хрватске политике, казао је Ђенеро за подгоричку Побједу.

„Неће се нико кандидовати за истраживање нафте и гаса у зонама које нису разграничене. Нити је реално очекивати да ће се државе договорити о разграничењу без посредовања трећега. Хрватска има неозбиљног председника владе који не одмерава своје изјаве. И министра економије који није два пута промислио и из тендера избацио спорно подручје. Најбоље би било да тендер за истраживање нафте у јужном Јадрану распишу заједнички Црна Гора и Хрватска“, поручио је Гјенеро.

На питање да ли ова комуникација може угрозити односе две државе, Гјенеро каже да је Хрватска направила грешку јер је прва кренула у истраживање нафте и гаса без консултација црногорске стране за подручје за које и Хрватска и Црна Гора мисле да је њихово.

„Међутим, ја сам уверен да ће тендер који је расписан за подручје које није политички дефинисано пропасти. Истраживање нафте је врло скуп и осетљив посао и сигурно да се један инвеститор неће упустити у посао у којем му се осим самог ризика посла успостављају и додатни политички ризици", рекао је Ђенеро.

Хрватска и Црна Гора, подстеио је, имају привремени режим који, срећом, функционише јако добро и ми у ових више од 10 година нисмо имали ниједан инцидент.

"Интерес грађана није у том раздобљу био закинут и то је нешто што је далеко изнад стандарда односа између балканских држава. Тај привремени режим је направљен јако добро и он обезбеђује односе док се разграничење дефинитивно не постигне. Овде је најбоље да се стране договоре о принципима, а да онда дефинитивну црту повуче неко трећи и да тај преузме политичку одговорност“, закључио је Гјенеро.

С обзиром на то да гранична црта на југу Јадранског мора није још трајно дефинисана, обе државе полажу право на исти део епиконтиненталног појаса, па су обе државе на том делу Јадрана у географским картама уцртале своје истражне блокове који се међусобно преклапају.

Зато је отворено питање хоће ли потенцијалним концесионарима сметати чињеница да се Црна Гора спори с Хрватском око тога чији је део мора у којем се налази део истражних блокова за које је проведен конкурс.

Протоколом о Превлаци из 2002. године договорен је само привремени режим разграничења две државе, али у подручју територијалних вода, односно до 12 морских миља од обале.

Дипломатски извори сматрају да би било добро када би се државе договориле око концесија.


Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Вук

11.11.2014 00:26

Најбоље да то ријешите ратом...

ОДГОВОРИТЕ