О судбини БиХ одлучиваће 40 одсто бирача

Због опште апатије у друштву и генералне кризе представничке демократије, тренд излазности на парламентарне изборе од 2002. у сталном је опадању и већ је успостављен стандард да гласачка мањина одлучује о животима већине у БиХ.

Босна и Херцеговина 10.11.2014 | 10:48
О судбини БиХ одлучиваће 40 одсто бирача

Наиме, парола "избори не мијењају ништа" дубоко се учврстила и у бх. друштву, ионако подијељеном по национално-идеолошким шавовима. Већ сада, сматрају социолози и политички аналитичари, бијели гласови (неиспуњени листићи, односно мањина која одлучује о већини) полако постају устаљена гласачка база политичких опција које се око двије деценије смјењују на власти.

И из летимичног увида у статистичке податке Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ о излазности за опште изборе, јасно је уочљив овај тренд, који је, истина, накратко прекинут 2010. године. Но, вриједи подсјетити да су изборну кампању 2010. и период непосредно уочи тих избора обиљежила до тада најгласнија изборна обећања о послу и правди, држави за човјека, корјенитним реформама и економском процвату. Од свега на крају није било ништа.

Тенденција

Ово мишљење дијели и Есад Бајтал, социолог, филозоф и политички аналитичар из Сарајева, који закључује да је тенденција јасна.

"Висока апстиненција се креће од 40 до 60 процената и ми се вртимо ту негдје. Сматрам да су чак садашњи проценти излазности намјенски повећани, јер је стање у земљи такво да је настала општа апатија. Људи више немају наде, обесправљени су и убијени у појам", истиче професор Бајтал.

Он упућује на то да је апстинеција већа у градским срединама, јер је град "образованији и начитанији".

"Њихов критички ум је такав да им говори да не иду у нешто за шта већ унапријед знају да је непромјењиво и нерегуларно. Дакле, рурална средина осигурава обнављање и одржавање ове власти, уз помоћ црквено-џамијских кругова", сматра Бајтал те наводи да већ имамо бијеле гласове који ће одлучивати све док не постанемо правна држава.

Социолог Иван Шијаковић наглашава да се бх. друштво сада свело на оне који навијају, а не на оне који бирају.

"Поделили смо се у навијачке таборе и то су углавном људи с нижим нивоом образовања, старији и пензионери, итд. А њима избори дођу да покажу да и они нешто значе. Међутим, они који разумеју да ово стање не ваља, да нема велике разлике међу партијама и да нема нове понуде - они не излазе. А то је око 30 посто бирача", наводи Шијаковић.

И он сматра да већ сада бијели гласови имају пресудну улогу.

Проблем

"У ситуацији смо да смо добили оне који ће да одлучују на основу око 25 посто подршке бирача. И сада то нема везе са легитимношћу и општом подршком. Демократија је овде у све већем проблему, бојим се да ће у будућности излазност пасти испод 40 посто", каже Шијаковић.

Асим Мујкић, професор и политички аналитичар, сматра да постојеће стање треба посматрати у контексту генералне кризе представничке демократије.

"Кога данас представља представничка демократија? Грађани примјећују да се у различитим интервалима смјењују двије-три супарничке елите и исти број људи. Ако томе додамо и наш етнички ушанчени политички систем, људи се питају шта се гласањем може добити. И мислим да ће тај осјећај јачати како расте отуђење политичких елита", каже Мујкић, који се прибојава ситуације у којој би грађани почели масовно бојкотовати изборе.

На питање да ли би нешто промијенило увођење система обавезног гласања и како гледа на то, Мујкић одговара да би то за њега био пораз, јер спада у групу људи који дијеле либералне вриједности.

И Тања Топић, политички аналитичар из Бањалуке, дијели мишљење колега да смо већ дошли у ситуацију да о представницима власти одлучују бијели гласови.

"То је поготово уочљиво тамо гдје су резултати 'кнап'", истиче Топићева.

Цијени да излазност на овим изборима заправо представља одговор који показује да политичка понуда за грађане није довољно мотивишућа.

"Видимо да је кључ изборних резултата у апстинентима. Они су одлучили и ове изборе", закључује Топићева.

Излазност на опште изборе у 4 задња циклуса:

2002. година - 55,50 одсто
2006. година - 55,31 одсто
2010. година - 56,31 одсто
2014. година - 54,14 одсто

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

бл

10.11.2014 09:56

Осталима сто не излазе је добро тако да је кад се све сабере милион гласова СНСД.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ББ

10.11.2014 09:58

Унапријед одлуцено ко це побиједити, нема везе са демократијом, засто им јос и вријеме поклањати. Док траје овакав примитивизам, не гласам.

ОДГОВОРИТЕ
Name

социјолози нас

10.11.2014 10:04

Цуј овога - људи су у градским срединама нацитанији, види се сваки дан на вијестима колико сте ви из градских средина нацитани. Изгледа да и данас у насој градској средини мисле да они који долазе са села да су сељаци и ананфалбете. Ето нека,нека си ти нацитан као онај Бакир Хадзиомеровиц.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Моје мисљење

11.11.2014 08:38

Последњи избори су доказ да се ниста битно не мења у друству,мозда нијансе.Свеједно колико бираца изадје на гласање,"зонглирање" гласовима странки измедју себе, руси слику изборне воље градјана.Излазност на изборе у градским срединама је веца вероватно зато сто имају мање посла него градјани са села а не зато сто су висе информисани,као сто се у неким круговима зели приказати.

ОДГОВОРИТЕ