Власт ће опет формирати неприродне коалиције?

Босном и Херцеговином су уназад неколико мандатских циклуса владале неке чудновато склепане, неприродне коалиције.Већински парламентарни “бућкуриш” су правиле странке и десне и лијеве оријентације, националне и квазисоцијалдемократске, све их је спајала глад за фотељама и похлепна жеђ за поклапањем атрактивних финансијских и социјалних ресурса.

Босна и Херцеговина 05.11.2014 | 15:30

Ту правила није било. Истина, те необјашњиве коалиције често су биле изнуђене као посљедица компликованог уставног уређења земље и важећег Изборног закона.

Поучено тим искуством јавно мнијење као да се помирило са сличним хибридом и након задњих октобарских  избора у БиХ.

С ироничним подсмијехом се прате иступи и слушају поруке челника политичких странака, које су приморане оформити нужне коалиције за формирање власти, како у будуће савезе и парламентарне већине неће нити под коју цијену улазити само како би били пуки дио власти него ће у коалиције улазити искључиво на темељима подударних програма и јамстава да ће сви одлучно кренути у реформске захвате и покренути политичке и економске резове који ће државу БиХ пробудити и покренути на њеном посрнулом европском путу.

И онда сви до једнога, што је итекако занимљиво, набрајају случај “Сједић и Финци”, механизам координације, државну и војну имовину, промјене Изборнога закона итд.

Да човјек не живи у БиХ с тим политичарима, не би се могао престати дивити њиховој скрушености и разборитости, опредјељењу за компромис и напредак цијеле друштвене заједнице.

Па, слушајући те услове, заједничког просперитетног имениоца, испада да власт у БиХ уопште неће бити компликовано формирати, чак и прије краја године што се никада од Дејтона није догодило, јер програмских препрека, осим неких бенигних зачкољица, једноставно нема.

Наравно, нисмо ми наивни и сувише смо прекаљени и опечени слаткорјечивим обећањима и отрцаним флоскулама политичких фотељаша који се никада нису водили принципима него грамзљивошћу и политичким лешинарењем, па је малоумно повјеровати да се овога пута може догодити неки драматични концепцијски обрт.

Политичка сцена је дубоко разједињена, нема апсолутног изборног побједника који може сам формирати сложену владајућу структуру па у таквим околностима многи виде своју шансу да буду дијелови будућих влада.

Хипотетички гледано, када би политички лидери били барем мрвицу вјеродостојни и устрајали на сродним политичким, па донекле и идеолошким, програмима, као прокламованом кључном предуслову за склапање владајућих коалиција, онда би се парламентарне већине на нивоу оба ентитета и држави, формирале на потписаном програму странака народне оријентације, дисолуцији СНСД-а или на Комшићевом грађанском концепту.

Дакле, природни програмски принципи би могли спојити странке народне оријентације који су у априлу ове године под патронатом Европске народне странке, у Сарајеву потписале сарајевску декларацију, споразум у којем су се обавезале на сарадњу и изградњу европске државе БиХ, али и на заједничко формирање власти.

Око дијела тог споразума се тренутно догађа становити политички инцидент с ХДЗ-ом БиХ.

Та је странка такође потписница споразума, али га је недавно у Мостару овјером савезништва са СНСД-ом, странком, барем у називу, лијеве оријентације, у неку руку издала, чиме је угрозила замишљени народњачки пројект преузимања власти, а себе довела у непотребно искушење и доста незгодан положај.

Утисак је како ХДЗ БиХ лута и покушава балансирати између моћи и утицаја народњачке групације, али и беспоговорне лојалности Додиковом СНСД-у.

Објективно, потпуно је лако објаснити понашање најјаче хрватске странке само је питање до када ће јој се то из Брисела толерисати.

Наиме, по свом програмском опредјељењу ХДЗ БиХ је далеко ближи “пријатељском” СНСД-у него  народњачком програмском концепту. Политичко је умијеће, ако ти то неко допушта, балансирати и истовремено  “глумити” припадност групи потписника сарајевске декларације, али и пријатељима из Бањалуке.

С друге стране, ДФ Жељка Комшића реторички цементује ултимативну позицију програмског учествовања у новим парламентарним већинама.

С обзиром да та странка не признаје изборне побједнике по народима, како себе третирају СДА, ХДЗ БиХ и СНСД, онда се некако указује извјесна могућност бојкота коалиција од Жељка Комшића с тим националним заштитницима.

У програмском смислу ДФ нема савезнике међу изборним побједницима.

Сродна му је ‘пробосански’ СДА, али се плаши да га та ‘зелена аждаја’ на сензибилитету патриотизма не прогута као и СДП, док му се ХДЗ БиХ и СНСД, барем то вербално слути, гаде попут поквареног јајета.

Након свега ђаво би га знао шта би то биле природне коалиције у овој распамећеној политичкој арени у БиХ.

Теоријски програмски савез, па макар он био чисто фотељашки, могао би, дакле, бити онај групације народних странака, пожељно с ХДЗ-ом БиХ, или, пак, двоблоковски ‘братски’ савез СДА-а, СББ-а, ХДЗ-а БиХ и СНСД-а.

По тим принципима Комшићу је најбоље да у опозиционим клупама прати њихове муке и сачека нову изборну шансу.Али, начела су ту како би се газила и то је у БиХ устаљена аномалија, па што би овога пута било другачије.

Наша политичка позорница је попут некога профитабилног ‘бутика’ и програмским условљавањима странке само набијају вриједност.

Извор: Дневни лист