Начелници општина: Можемо само кукати са народом

Од незапамћених поплава у БиХ прошло је шест мјесеци, а хиљаде људи, на прагу зиме, не може још увијек у своје домове.

Босна и Херцеговина 31.10.2014 | 18:06

Протеклих шест мјесеци збрајала се штета и давала су се лажна обећања. До сада је обновљено 10 одсто кућа, или је обнова у току, већином из властитих средстава поплављеног становништва или новцем страних донатора. Локалне заједнице учиниле су све што су могле, али то није довољно, кажу стручњаци подсјећајући да су виши нивои власти у БиХ заказали.

Општина Маглај једна је од оних које су највише страдале током мајских поплава у БиХ, када је забиљежена највећа количина падавина у посљедњих 120 година. Локална заједница учинила је шта је било у њеној моћи, каже начелник Општине Мехмед Мустабашић, али уз мале општинске буџете то не може бити довољно:

„Оно што је стигло је са наших нивоа власти и оно што су општине могле саме да ураде. Буџет општине Маглај је између пет и шест милиона, а имали смо штету од 166 милиона. Значи, кад бисмо узимали општину Маглај,
требало би нам 30 година. Зато смо ми сву активност усмјерили према међународним донаторима. Ми очекујемо средства донаторске конференције. Тих средстава нема“, каже Мустабашић.

Економиста и бивши замјеник министра финансија Фуад Касумовић подсјећа да су средства обећана на донаторској конференцији већином кредити који неће бити уплаћени док се не заврше дуготрајне процедуре:

„Грађане је наша власт збунила пред изборе причом да су то све донаторска средства или поклони за ову државу. Међутим, они су заобишли истину и нису рекли да су то кредитна средства. А да би се држава БиХ или њени ентитети и кантони задужили, сходно Закону о спољном дугу и задужењу мора се проћи комплетна процедура. И тек када се потпише тај споразум о кредитним средствима, имплементација може почети. Значи, знајући како то функционише, прије наредне године нема шансе да та средства буду имплементирана у БиХ“, констатује Касумовић.

Начелник Општине Бијељина Мићо Мићић подсјећа да је додатни проблем овој општини био што је Влада РС-а одредила само један рачун у том ентитету за прикупљање помоћи, тако да општине нису имале приступ новцу, те им је остало само једно рјешење:

„Да кукамо са народом. Ми чак нисмо добили сагласност да се задужимо – тражили смо пет милиона марака, пошто немамо пара у буџету, није нам буџетска резерва толика. Али има и нешто добро што је Влада РС-а урадила, да не буде да само нападам пошто смо различите политичке опције, а то су ваучери“, каже Мићић.

Координација равна нули

Начелник Општине Орашје Ђуро Топић наводи да је, осим мањка средстава, велики проблем локалним заједницама био недостатак координације међу различитим нивоима власти:

„Кад је у питању Орашје, односно тзв. средња Посавина, то је подручје које сада покривају три агенције за воде, РС-а, Федерације и Дистрикта Брчко. Активности које су вођене од стране некога ко је требао да их води на разини државе, ентитета су у спуштене на ниво локалне заједнице или жупаније. Други проблем је план одбрана од поплава, дакле федерални оперативни план одбране од поплава на који је указиван да није добар, да не може бригу о насипу у Орашју водити фирма која је 100 километара од Орашја - то су некакве ствари које се у нормалним државама не догађају. Ми смо учинили што смо могли. Да смо били гласнији и да смо тражили више и одређене друге потезе направили, можда бисмо имали више насипе данас у Орашју, па бисмо имали не 10 него три, четири километра насипа које бисмо требали чувати. Међутим, то се
није догодило“, напомиње Топић.

Након анализе искустава које су локалне заједнице имале током поплава у БиХ, генерална је оцјена да су се општине успјеле самоорганизовати иако им је била неопходна помоћ виших нивоа власти, каже  проф. др. Мирко Пејановић, којем су локалне управе ужа специјалност:

„Општи закључак је да су дјеловале одговорно и на знатно високом нивоу самоорганизације. То значи сналазиле су се у датом моменту према ономе колико су могле то сналажење да претворе у самоорганизацију - и да се није ни могло више урадити“, оцјењује Пејановић.

Но, слаби резултати на терену и велики број људи директно погођених природном катастрофом посљедица су непостојања превенције, оцјењује проф. др. Тарик Купусовић, директор Института за хидротехнику Сарајево:

„Активна одбрана од поплава значи, осим насипа, акумулације, растеретни канали и друге мјере које су већ старе, прве цивилизације научиле да граде- и Египат и Мезопотамија и све друге. Ми смо то мало заборавили. И треба то обновити и тиме ће и околиш добити, јер поплаве су природна појава која се дешава, а људи су ти који онда, градећи куће, саобраћајнице и друге објекти на мјестима која су ризична од поплава, изложили себе штети. И ево, сад је та штета била четири милијарде марака“, констатује Купусовић.

Људи из струке кажу да БиХ мора повести рачуна о превенцији, поправити насипе, пратити и регулисати токове ријека, више новца уложити у цивилну заштиту, новац који грађани одвајају за одбрану од природних катастрофа улагати за те намјене и више пажње обратити када је у питању градња објеката у ризичним подручјима.

Извор:РСЕ