БиХ годишње губи 200 милиона КМ

БиХ годишње губи око 200 милиона КМ јер није успоставила одговарајући систем инфраструктуре квалитета према европским стандардима да би могла пласирати месо, млијеко и млијечне производе, те јаја и мед на тржиште ЕУ, изјавио је данас директор Института за едукацију Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић.

Босна и Херцеговина 28.10.2014 | 15:49

 "БиХ и након 15 мјесеци послије уласка Хрватске у ЕУ није спремна и способна извозити производе, првенствено анималног поријекла, осим два производа - сирову кожу и свјежу рибу", истакао је Хасић, додавши да у области млијека и млијечних производа, годишњи губици износе више од 60 милиона КМ.

Хасић је рекао да је на семинару "Прописи ЕУ за храну животињског поријекла", који организује Спољнотрговинска комора у склопу пројекта Удружења трговинских и индустријских комора Њемачке и земаља Цефте, констатовано да готово нема никаквог помака у вези са системом успостављања одговарајуће координације надлежних тијела, од нивоа БиХ, преко ентитета, до кантона."Презентовано нам је да је Канцеларија за храну и ветеринарство из Даблина, на основу налаза који је урађен почетком 2014. дошла до закључка да су произвођачи генерално спремни у вези са испуњавањем услова по стандардима и критеријумима ЕУ и да могу извозити своје производе", навео је Хасић.

Он је додао да је, међутим, када је ријеч о инфраструктури и систему координације свих надлежних тијела у БиХ, "дошло до застоја и да нема испуњавања услова, ни по основу преузимања стандарда европског законодавства, ни његове имплементације".

Према његовим ријечима, дошло је до застоја у одређивање одговарајућих тијела на нивоу БиХ која ће контролисати и давати одговарајуће гаранције у вези са квалитетом, првенствено са аспекта здравствене исправности и контроле ове врсте производа, када је ријеч о комплетном хигијенском пакету у ланцу ветеринарске, санитарне и фитосанитарне инспекције.

"Предугим чекањем за испуњавање услова везаних за стандард ЕУ, БиХ је изгубила тржиште и, нажалост, питање је да ли ћемо успјети вратити ове производе на тржиште Уније и Хрватске, као што се догодило са кромпиром, када није урађен одговарајући мониторинг на болести. Ни данас нисмо направили одговарајуће помаке у вези са регулативом и испуњавањем услова за пласман овог производа на тржиште ЕУ и Хрватске", рекао је Хасић.

Ветеринарски инспектор из Управе за храну Грчке Лина Кофокоциу истакла је да ово питање за собом носи доста изазова, јер је у интересу БиХ да буде у позицији да извози храну животињског поријекла на тржиште ЕУ. "Сматрам да је једнако важно, како за надлежне ветеринарске службе у БиХ, тако и за субјекте у пословању с храном, да буду упознати са свим тим захтјевима, како би били свјесни који су то захтјеви које ће морати задовољити, шта је то са чим ће се суочити у будућости, да би оставарили право да извозе у ЕУ", нагласила је Кофокоциу.

Према њеним ријечима, на данашњем семинару ријеч је о техничкој презентацији која обухвата бројне детаљне информације о прописима ЕУ, са акцентом на два аспекта. "Први аспекат су прописи ЕУ који уређују увоз четири групе прехрамбених производа - млијеко и млијечни производи, јаја, месо и мед, а други се односи на прописе ЕУ који уређују хигијенске захтјеве, те здравље животиња", прецизирала је Кофокоциу.

Она је навела да је циљ семинара представљање информација о прописима ЕУ који уређују ова подручја, а са друге стране да се да прилика произвођачима из БиХ да подијеле искуства, да кажу са којим се потешкоћама и ситуацијама сусрећу у својим напорима да задовоље услове које намеће ЕУ.