Присиљене да живе као дјечаци

Иако изгледа као срећан дечак, који игра фудбал и ужива у дружењу са сестрама седмогодишњи Меран живи у лажи како би своју породицу поштедео срамоте.

Свијет 02.10.2014 | 22:39
Присиљене да живе као дјечаци

Меран је заправо девојчица, која као и многе друге живи у лажи због немогућности своје породице да има сина, а жели да створи могућности у друштву у ком су жене иза затворених врата. 

Патњу девојчица заробљених у телу дечака у својој књизи "Тхе Ундергроунд Гирлс оф Кабул“ описала је ауторка Џени Нордберг која се нада да скренути светску пажњу на овај проблем. 

"Ово је универзална прича о угњетавању која ме дубоко погађа. Најгоре је што се о овоме јако мало зна и представља најмистериознији и најзатворенији део авганистанског друштва и културе“, испричала је ауторка књиге. 

Веровали или не, до 2010. године се није знало за постојање феномена девојчица прерушених у дечаке – бацха посх, како их зову. И сама ауторка књиге је за ово сазнала тек 2009. године када је интервјуисала локалног политичара Азита Рафата. Његове веселе ћеркице су јој тада откриле да је њихов најмлађи брат такође девојчица. 

"Била сам запањена, нисам знала да ли могу да им верујем. Али, то је била истина“, присећа се. 

Како јој ова чињеница није дала мира, она је наставила да истражује и дошла до великог броја породица чији су синови заправо ћерке. 

"Ове девојчице су одгајане као дечаци из више разлога, а главни је да се у Авганистану сматра да само мушкарци вреде. У дубоко патријахалном друштву, где само мушкарци наслеђују некретнине и издржавају породице својим радом, породица без сина сматра се слабом, некомплетном, а родитељи изазивају сажаљење“, испричала је.

Нажалост, ово је једини начин да се породице са женском децом изборе с неправдом која ће им бити нанета, због чега уопште није необично што девојчице "претварају" у дечаке и тако их представљају свету. 

Мали дечаци се у пубертету враћају у свој оригинални пол, иако неке девојчице пристају на мушки имиџ све до удаје. 

"У Авганистану дечак може слободно да се креће, игра напољу, вози бицикл, буде у друштву старијих мушкараца. Девојчицама је ипак мало тога дозвољено. Зато прерушена девојчица може имати шири поглед на свет и веће привилегије, има шансу да иде у школу у областима где то није дозвољено“ .

Ипак, повратак у женски род након година проведених у мушком свету некада и није тако лак. Тада се мали прозор слободе затвара, а девојке почињу да носе мараме и спремају за брак са мушкарцем ког њихови родитељи одаберу. 

Управо из тих разлога петнаестогодишња Захра, чија се прича појављује у књизи никада не би желела да буде жена у Авганистану. 

Девојчице које се представљају као дечаци у Авганистану нису јединствен случај. То је нешто са чим су се током историје жене суочавале не би ли оствариле основна људска права, попут права на образовање. Ипак, у 2014. години авганистанске девојчице/дечаци су симптом екстремно дисфункционалног друштва које несумњиво мора да се мења.

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Баки

03.10.2014 17:20

Сад це и у Сарајеву поцети да примјењују ове ствари јер у свему копирају те примитивне мудзахединске дрзаве.

ОДГОВОРИТЕ