ФБИ истражује масовне пуцњаве

Број случајева у којима наоружани нападач рани или убије више људи у Америци драстично је повећан, а већина напада догоди се у школама, објавио је ФБИ.

Свијет 25.09.2014 | 20:10

ФБИ је саставио извештај на основу студије о 160 оваквих инцидената, измедју 2000. и 2013. године, који су углавном дефинисани као случајеви да наоружани нападач пуца или намерава да пуца у људе у прометним областима.

Циљ извештаја, у који нису укључене пуцњаве повезане с обрачунима криминалних група или нарко картела је да се прикупе подаци о нападима и помогне локалној полицији да се припреми да одговори на такве ситуације у будућности.

"Овакви инциденти, већина њих, догоде се за пар минута. Зато треба развити најбољу тактику, технику и процедуру и пренети их држави и локалним партнерима", рекао је помоћник директора ФБИ, Џејмс Ф. Јакон.

Према извештају, око шест пуцњава догодило се током првих седам година периода који студија обухвата. Тај просек порастао је за око 16 за сваку годину од последњих седам обухваћених извештајем.

Овај период обухвата пуцњаву у биоскопу "Аурора" у Колораду 2012. и ону у школи "Сенди Хук" у Њутону у Конектикату, као и масакр у згради Команде морнарице у Вашингтону, у којем је нападач убио 12 људи, пре него што су њега убили припадници полиције.

Већина оваквих напада догоди се у школама, универзитетима или пословним просторима, а мање на отвореном, на војим поседима или у здравственим установама, пренео је АП.

У периоду који извештај обухвата, убијено је или рањено најмање 1.000 људи, а у једном од четири случаја, нападач је извршио самоубиство пре него што је полиција стигла.

У најмање шест инцидената, нападач је била жена, додаје у извештају ФБИ.

Медјутим, није у свим пуцњавама обухваћеним студијом било жртава или рањених. Пример је случај из 2006. године у Џоплину у Мисурију, где је 13. годишњи дечак с пушком и пиштољем упао у школу, али му се пушка заглавила пре него што је успео да испали метак. Директор га је затим извео из школе и предао полицији.

Аналитичари оваквих случајева кажу да су мотиви нападача различити, али да већина осећа стварну или умишљену неправду која му је нанета, што по њему оправдава чин насиља.