Тренд пада промета у малопродаји

Без изузетка, сваког мјесеца у првих пола године промет у малопродајним радњама у РС у кончници је биљежио драстичан пад.

Република Српска 02.09.2014 | 07:58

Да су резови које грађани праве на свакодневној потрошњи све присутнији, указује поређење статистичких података, према којима је само овогодишњи јунски промет у малопродаји био мањи за 9,7 одсто у односу на исти мјесец прошле године. Јунски промет је пао за 11,4 одсто, док се мајски срозао за чак 15,3 одсто.

Проста поређења указују и на то да је промет све мршавији у свим областима, тако је код радњи које продају храну, пиће и дуванске производе јулски промет био мањи за 4,4 одсто, док је збирни промет у свим неспецијализованим радњама пао за 13,7 одсто.

Из Удружења за заштиту потрошача овај тренд објашњавају тиме да се грађани због недостатка новца с једне стране труде да купују само основне намирнице, док се са друге стране биљежи осјетно повећање цијена којима трговци покушавају да надомјесте све мршавије промете у својим радњама.

Муриса Марић, предсједница Удружења за заштиту потрошача "Дон", каже да су у протеклих неколико мјесеци цијене значајног броја производа из области широке потрошње порасле за 10 или 20 фенинга.

"Потрошачи то повећање могу осјетити онда када купују већу количину производа одједном", каже Марићева.

Она је истакла да су поскупљења "јасно куцнула" на врата малопродајних радњи и да ће сасвим сигурно направити нови удар на џеп потрошача.

"Промети у малопродаји ће бити повећани на јесен, када родитељи шаљу дјецу у школу. Ипак, и у том периоду се на родитељској потрошњи види да они инсистирају на томе да купе само основно у свим ставкама", каже Марићева.

Поред овога, она је истакла како уз благо повећање цијена од стране трговаца на леђима потрошача своју нову калкулацију у великој мјери праве и произвођачи.

"У великом броју фабрика донијели су одлуку да смање грамажу производа како би укалкулисали нове трошкове сировина. Тако је данас свима више него познато да је веома тешко у продавници наћи ону некадашњу чоколаду од 100 грама. Мислим да су једини производи којима досад још није умањена тежина основног паковања од килограм брашна и уља", констатовала је Марићева.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста - СWОТ, коментаришући чињеницу да су остварени промети у малопродаји све мршавији, констатовао је да је то очит показатељ све нижег стандарда грађана.

"Опет, сасвим је сигурно да ће доста оних грађана који су поплављени направити још значајнији рез на ранијим трошковима за луксуз, али и ставки које су давали за свакодневну употребу, како би сада куповали грађевински материјал и обнављали куће. У околностима које су их задесиле не преостаје им ништа да троше у малопродаји", каже Грабовац.

Извор: Независне новине