Из Електропривреде украдена милијарда

Ова власт је, што је и птицама на грани познато, опљачкала, уназадила и уништила цјелокупан економски амбијент РС, а њене грађане довела до просјачког штапа и без икакаве наде за боље сутра.

Босна и Херцеговина 16.08.2014 | 13:00

Резултат такве владавине је само енормно богаћење појединаца на врху страначке СНСД пирамиде који су огрезли до гуше у криминалу, корупцији, непотизму, кронизму...

Циљ који више и не крију јесте бољитак само за њих, појединце на власти, што доказују и запошљавањем властите дјеце у Електропренос БиХ, који само на ријечима настоје да угасе, а у ствари им служи за удомљавање властите фамилије; Друге младе стручњаке „ко шиша“, јер, према њиховим ријечима, и нису стручњаци. У овој држави само они појединци који су на власти и њихова дјеца представљају „стручњаке“.

Примјер функционисања криминалне хоботнице оличене у виду СНСД-а, поред многих других спомињаних сегмената, огледа се у дугогодишњем пословању предузећа из састава Електропривреде РС из којег су исисали што се дало исисати и то у властите џепове.

Постоје многи начини на који је хоботница пљачкала ЕПРС систем и на тај начин и саму РС. Ту се подразумјевају разноразне донације, увођење сумњивих подизвођача, када за то нема никакве потребе, продаја и извоз електричне енрегије преко увелико познатих предузећа „Руднап“ Војина Лазаревића и предузећа „ЕФТ“ Вука Хамовића, отписи потраживања, допуштање инвеститорима грађевинских објеката, прије свега стамбених зграда, качење на постојеће трафо станице како не би морали из својих средстава градити нову, што доводи до преоптерећења мреже и питање дана је када ће иста колапсирати (својствено за „Електрокрајину“ на подручју Бања Луке, гдје се десио грађевински бум, а инвеститори су наравно тајкуни блиски СНСД-у) и многи други начини.

Сигурно један од најзанимљивијих начина представљају тзв “дистрибутивни губици“, јер су тај начин сматрали најпоузданијим. Морамо прије свега дефинисати шта је то дистрибутивни губитак. Уопште се под појмом губитака подразумијева разлика између износа електричне енергије, која је ушла у електроенергетски систем, и измјереног износа електричне енергије предане купцима. Најчешћа подјела је на техничке и нетехничке.

Техничке губитке узрокује стање дистрибутивне мреже и степен кориштења исте, а зависе од напона и струје. С друге стране, нетехнички губици садрже електричну енергију која је испоручена купцима, али није наплаћена.

Углавном су узроковани властитом потрошњом оператора, неовлаштеном потрошњом тј.крађом, неизмјереном потрошњом (јавна расвјета), те грешкама у мјерењу, наплати и обради података о очитавањима. Такође су присутне и грешке произашле из временског несклада између очитавања бројила и обрачуна електричне енергије.
Нетехнички губици зову се још и комерцијалним губицима будући да се њихови трошкови социјализирају, умјесто да их наплаћују оператори мреже и добављачи.

Просјечан ниво губитака у Европи се креће између 4% и 9%.
Код нас су у питању, у највећем дијелу, нетехнички комерцијални губици који се првенствено односе на крађу струје и то највећим дијелом у спрези са људима из дитрибутивних предузећа. Јавна је тајна да све и један тајкун, и њихова предузећа, близак СНСД-у у спрези са дистрибуцијама краду струју.

На овом послу као што се види из наредне табеле врте се велике паре које дијелом завршавају у џеповима СНСД-ових људи запослених у електродистрибуцијама. За последњих неколико година дитрибутивни губици у ЕРС су износили:

Као што се види ради, се о огромном финансијском ефекту дистрибутивних губитака. За последњих десет година нестао је нпр. нови блок у ТЕ Угљевик, снаге 300 МW.

Не морамо ни спомињати изгубљену добит овог новог блока, да га је ЕРС сам изградио из кредитних средстава, а отплату обезбједио из смањења огромних дистрибутивних губитака. Капацитет тог новог блока би био већи од постојећег (у питању је новија технологија)- неких 2150 ГWх, што на годишњем нивоу, уз цијену од 0,12 КМ/КWх, представља приход од 258 милиона КМ!

Следећи графикон приказује дистрибутивне губитке где се види да се највеће крађе унутар дистрибутивних предузећа дешавају у Електрокрајини а.д. Бања Лука.

 
Најпозитивнији примјер унутар ових предузећа је Електро Добој а.д. Добој, који на крају 2013. године остварио најниже губитке у износу од 8% захваљујући пре свега посвећеношћу људи у овом предузећу ка смањењу губитака и остварењу таквог резултата. Тако је Електро Добој на вријеме одрадио посао измјештања мјерних мјеста изван објеката (на стубове) и то приликом реконструкција нисконапонске мреже, уградио мјераче на далеководе и трафо станице, уградио бројила на даљинско очитавање и развио сопствени софтвер за успоставу даљинског очитања без задуживања у виду комерцијалних кредита или великих издатака за набавку потребног софтвера.

Све горе наведено Електрокрајина није урадила (или је дијелом започела) и неће да уради због настојања да и даље несметано убиру паре у своје џепове из дилова са крадљивцима струје. Дио који је ЕКБЛ урадио се односи на измјештање бројила на стубове, али на подручја за која нису сигурни да се обавља крађа, јер не врше мјерења струје на далеководима и трафо станицама.

Зли језици кажу да их управо уграђују у неризична подручја како би несметано обављали крађу тамо гдје и „треба“.

Примјер је и уградња бројила на даљинско очитавање у стамбеним зградама, гдје, по правилу, нема крађе, то јест дистрибутивни губици су 0%. Такође су радили реконструкцију нисконапонских мрежа, али без измјештања мјерних мјеста на стубове.

За све ове неправилности бивши директор Електрокрајине је награђен министарским мјестом у Влади РС. Ријеч је Жељку Ковачевићу који је стекао богаство на овима пословима.

За истражне органе би било паметно да упореде примања Ковачевића са његовим велелепним некретнинама.

Чак су му дали да врши додјелу субвенција извозницима преко његовог министарства, а очајни привредници који су добили ова средства говоре да је пола ових субвенција отишло у руке Ковачевића, јер су били принуђени да уколико желе да добију та средства одмах половину исплате њему.

У вези разлика између „Електрокрајине“ и „Електро Добоја“ битно је поменути да су на подручју које покрива „Електрокрајина“ сконцетрисана привредна друштва тајкуна блиских власти (који врше притисак да се настави са оваквом праксом крађе струје), за разлику од подручја које покрива „Електро Добој“.

„Електрокрајина“ је, у периоду управљања Секе Кузмановић, смањила своје дистрибутивне губитке крајем 2013. године на 16,93% са 21,38&, забиљежених крајем 2010.године. Међутим, поштени радници овог предузећа (каква је већина обичних радника) кажу да се ово смањење остварује тзв. пречитавањем бројила.

Тако је у Извјештају ревизије учинка „Дистрибутивни губици и потраживања од купаца у електроенергетском сектору Републике Српске“, који је обавила Главна служба за ревизију јавног сектора РС јануара 2012. године, наведено следеће:

„Код појединих дистрибутивних предузећа која имају високе дистрибутивне губитке ова појава (посебно пречитавање) је била доста израженија у претходном периоду. Нису се вршиле корекције прије фактурисања купцима нити су се те корекције радиле касније тако да у пословним књигама стоје потраживања од купаца који ту енергију нису потрошили тако да фактички та потраживања никада нису ни настала.

Ова појава за резултат има приказивање нижих дистрибутивних губитака него што они у стварности јесу, односно дистрибутивни губици се на такав начин фактички „преваљују“ на потраживања. Као илустративан примјер за овакву појаву може нам послужити очитање за март мјесец 2009. године у једној радној јединици. За тај мјесец у тој радној јединици домаћинствима (око 34.000 потрошача) је очитана потрошња електричне енергије у висини од 8.000.000 кWх, од чега се на само три потрошача односи преко 2.000.000 кWх или ¼ очитане енергије за домаћинства. (Два потрошача по 999.999 кWх и један потрошач од 99.999 кWх).

Извршена је само једна корекција умањења од 500.000 кWх у септембру 2009. године тако да се и даље у пословним књигама воде потраживања од ова три потрошача за преко 1.500.000 кWх енергије (преко 290.000 конвертибилних марака). Дистрибутивни губици приказани у извјештајима те радне јединице за тај мјесец су износили нешто преко 24%. Имајући у виду претходну појаву дистрибутивни губици су били пуно већи од оних приказаних“.

Поред ове неправилности утврђене ревизијом познат нам је и недавни случај објављен у средствима информисања (АТВ), како су у РЈ Приједор (у саставу „Електрокрајине“) једној напуштеној кући (чији су власници Бошњаци избјегли у Шведску) очитали 1 милион КМ потрошене струје!!!

Кажу да је таквих примјера много, а што је најгоре на ова фиктивна потраживања се обрачунава ПДВ који „Електрокрајина“ уредно плаћа. То је начин на који се Радмановићева прија бори са огромним дистрибутивним губицима у „Електрокрајини“.

Овдје смо дотакли и други дио проблема у ЕРС, а ријеч је о ненаплаћеним потраживањима. Потраживања, руководећи људи у дистрибуцијама, злоупотребљавају на начин да се подобним фирмама тајкуна блиских власти не покреће поступак наплате дуговања нити се искључују са мреже, а све како би та иста потраживања застарила и на крају се отписала без последица по дужника. Наравно и овдје је присутна корупција у дистрибуцији, гдје новчаник руководећих људи постаје дебљи након застаре потраживања, што је и тајкунима исплативо, јер, у том случају, струју плате многоструко јефтиније него што би требали.

Фирми „Калдера“, у власништву познатог Додиковог тајкуна Чичића прије двије године отписано је цца 6 милиона КМ дуга према Електрокрајини.

Преко 377 милиона конвертибилних марака су укупна потраживања дистрибутивних предузећа ЕРС од крајњих купаца електричне енергије, закључно са 2013. годином. Потраживања од купаца представљају скоро укупан годишњи приход дистрибутивних предузећа, који је крајем 2013. године износио 402 милиона КМ!

Према ревизорском извјештају учинка из 2012. године, структура потраживања је доста неповољна, јер је ½ потраживања старије од годину дана, а значајан дио потраживања старији је од 5 и више година.

У оквиру укупних потраживања постоји подјела на потраживања од: активних потрошача (потрошачи којима се испоручује електрична енергија) и одјављених потрошача (потрошачи којима су одјављена бројила и електрична енергија им се не испоручује).
Иако су потрошачи одјављени, њихова дуговања се још увијек воде у пословним књигама дистрибутивних предузећа. Потраживања од купаца се састоје од основног дуга и камате за неблаговремено плаћање.

Камате у укупним потраживањима учествују са око 30%, односно преко 120 милиона КМ. Висина и неповољна структура потраживања имају значајан утицај на финансијску позицију и финансијски резултат ЕРС и дистрибутивних предузећа.

Према подацима из финансијских извјештаја дистрибутивних предузећа за 2013. годину видљиво је да исправка вриједности потраживања у билансима стања износе 102 милиона КМ, а да расходи по основу исправке вриједности потраживања за 2013. износе око 16 милиона КМ и на тај начин директно утичу на финансијски резултат. У наредној табели приказана су бруто и нето потраживања по дистрибутивним предузећима заједно са висином исправке вриједности, приходима и трошковима отписа потраживања за 2013.годину:

Као што се види из ове табеле, „Електрокрајина“ остварује убједљиво најгоре резултате, гдје висину пословних прихода премашују и нето потраживања.

Такође им је висина отписа симболична узимајући у обзир висину потраживања. Уколико би слиједили добар примјер „Електро Добоја“ (који на правилан начин руководи потраживањима) морали би имати енормно веће отписе потраживања, што би водило огромном исказаном губитку, који на овај начин крију. Споменимо овде да у потраживањима „Електро Бијељине“ значајан дио отпада на потраживања од Бирча а.д. Зворник и Алумине доо и то 13.311.351,00 КМ.

Укупан износ отписа потраживања дистрибутивних предузећа од 2006. године износе 111 милиона КМ!

На крају када се, за посматрани период, саберу финансијски ефекти дистрибутивних губитака и ненаплаћена потраживања (која већином никада неће бити наплаћена због њиховог јавашлука и криминала) дођемо до фрапантне цифре од 1,06 милијарди КМ штете начињене систему ЕРС од стране криминалне хоботнице!!!

Ова цифра би била огромна и за знатно развијеније земље, а не за нашу РС.

Оно што ће Савез за промјене морати учинити када дође на власт јесте прво истраживање и хапшење свих одговорних за ову крађу вијека.

Следеће јесте потпуна реорганизација система ЕРС у смислу обједињавања функција, како би се укинула многобројна директорска, руководна и мјеста у надзорним одборима и одборима за ревизију, која се захваљујући постојећој организацији (холдинг, матично предузеће, 5 дистрибутивних са 32 радне јединице, 5 производних...) удесетостручују.

Процјењује се да би на овај начин укинули цца 150 директорских мјеста што би значајно смањило трошкове пословања (иначе је ЕРС у периоду владавине СНСД повећао број радника за 1000, а постоје индиције да им је и сада наређено запошљавање пред изборе). Такође би се морали ухватили у коштац са проблемима дистрибутивних губитака и ненаплаћених потраживања на много одговорнији начин, најмање онако како се то чини у „Електро Добоју“ што представља и доказ да се ова појава може искорјенити, само је потребна добра воља и одлучност.

Доказ о катастрофалном пословању у „Електрокрајини“, поред огромних дистрибутивних губитака и ненаплаћених потраживања, је и чињеница да редовно из године у годину остварују губитак из редовног пословања који пеглају разноразним ванредним приходима (фиктивним) и финансијским приходима, прије свега од камата обрачунатих на ненаплаћена потраживања, која опет никада неће ни наплатити.

Недавно су се и задужили, како би обезбједили фирми у којој је запослен Додиков син, посао од почетних 10 милиона ЕУР (укупан пројекат према њиховим ријечима ће износити цијелих 300 милиона ЕУР). Пројекат је везан за наводно смањење дистрибутивних губитака. Трошкове додатног задуживања и ангажовања Тосхибе где је запослен Игор Додик настоје да превале на јадну сиротињу.

Доказ за то су недавни поступци „Електрокрајине“ у вези додатне наплате прикључака за домаћинства, која су једном већ инвестирала у прикључке на мрежу. Наиме, људи који су градили куће (најчешће је ријеч о избјеглицама) на подручју Бањалучке регије су били дужни пријавити тзв привремени прикључак (јер им је струја била неопходна приликом градње) и то плаћајући све трошкове таквог прикључка, што подразумјева сав материјал у виду каблова, стубова и бројила, плус трошкове изласка радника „Електрокрајине“ на терен. Сада им из Електрокрајине поручују да морају преименовати такав прикључак у стални, али уз уплату од 1000 КМ. Наравно циљ је јасан. „Тосхибу“ треба платити.

Довољно је опет споменути „Електро Добој“, који је највећим дијелом властитим ресурсима и властитим софтверима, без енормног задуживања, извршио реконструкцију нисконапонске мреже и комплетно измјештање мјерних мјеста. Поставља се питање да ли „Електро Добој“ послује у другој држави, а не у истом правном, економском и политичком амбијенту.

слободанвасковицблогспот