У затвору због смрти пацијента

Докторица Амила Цвијетић-Колџо радила је са пацијентима више од годину дана након што је осуђена на трогодишњу затворску казну. Иако у затвору, још није остала без радне дозволе.

Босна и Херцеговина 25.07.2014 | 22:16

Четрнаест мјесеци након што је осуђена за смрт пацијентице, докторица Амила Цвијетић-Колџо отишла је у затвор. Све до почетка јула ова анестезиологиња радила је са пацијентима. То су јој омогућили Клинички центар Универзитета у Сарајеву (КЦУС) и Љекарска комора Кантона Сарајево, који јој нису уручили отказ и забранили рад.

Педесетчетверогодишња Цвијетић-Колџо једна је од четири доктора који су правоснажно осуђени у посљедњих пет година на судовима у Босни и Херцеговини (БиХ). Иако су због њихових грешака пацијенти умирали или постајали инвалиди, једино је Цвијетић-Колџо отишла у затвор.

Истраживање Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) показало је да ниједном доктору осуђеном за грешке није одузета лиценца. Све до одласка у затвор, докторица Цвијетић-Колџо је радила тамо гдје је њена грешка 37-годишњу Свјетлану Зукић коштала живота.

Са осуђеном докторицом се у априлу ове године сусрео шездесетпетогодишњи пацијент из Сарајева. Цвијетић-Колџо му је била анестезиолог током операције карцинома.

„Кад сам легао на операциони стол видио сам њу изнад моје главе. Био сам шокиран. Знам да је оптужена и да је требала бити у притвору. Аутоматски ме је ухватила паника и био сам несигуран у операцију. Тада ми ништа добро није пролазило кроз главу“, испричао је новинарима ЦИН-а.

Будући да се и даље лијечи у истој установи, није желио да му се наводи име. О случају ове докторице је читао у новинама и сматра да она не би требала радити са пацијентима.
Лијечење мимо правила

Свјетлана Зукић је средином јула 2007. године примљена у Клинички центар ради порода. Била је то њезина друга трудноћа и очекивала је дјевојчицу. Зукић је била здрава жена када су је у предвечерњим сатима увели у порођајну салу. Са њом је ушла и докторица Цвијетић-Колџо, специјалиста за анестезиологију, и дала јој епидуралну анестезију ради безболног порођаја.

Тада јој је докторица пробила овојницу кичмене мождине. Вјештаци су објаснили током суђења да се ова компликација дешава у пракси и да је анестезиолог дужан унијети је у температурну листу која стоји уз кревет пацијента. Уколико дође до ове компликације, пацијент мора бити задржан у болници дуже од 24 сата.

Суд је утврдио да докторица никога није обавијестила да је пробила овојницу, нити је то забиљежила у температурној листи. Тако је Зукић шеснаест сати након порода отпуштена из болнице. Неколико дана касније почела је осјећати главобоље, због чега је контактирала докторицу Цвијетић-Колџо. Она јој је испрва савјетовала да свакодневно пије два литра „Цоца-Цоле“ и литар кафе, да би се затворила рупица на овојници и да би ублажила главобоље.

Седмицу након порода докторица је пацијентицу посјетила у стану и наставила је посјећивати све до њезине смрти. За то вријеме давала јој је инфузију и лијек „Пропофол“. На суђењу је утврђено да се овај лијек може давати искључиво у здравственим установама, те да анестезиолог не може одлазити у кућне посјете и примјењивати терапије без дијагностицирања.

Иако се Зукић сваким даном све горе осјећала, докторица је није упућивала другом љекару, већ је говорила да је то нормална фаза опоравка.
Един Зукић је супругу два пута возио у болницу код Цвијетић-Колџо, која је одбила послати кола хитне помоћи по њу. У вријеме својих дежурстава, када већина доктора није била присутна, пацијентици је давала такозване „крвне закрпе“, што је метода лијечења која се мора раније примијенити. На суду је утврђено да анестезиолог не може самостално дати крвну закрпу нити донијети одлуку о томе.

У ноћи између 14. и 15. аугуста 2007., Цвијетић-Колџо је пацијентици оставила катетер у леђима, ради даљег лијечења. Два дана касније, Зукић је преминула. Њезина кћерка данас има седам година и живи са оцем и братом.

Да је лијечена у болници, Свјетлана Зукић имала би шансу преживјети, закључили су судски вјештаци. „Суд је на основу изведених доказа утврдио да је оптужена одступила од уобичајених правила струке“, наводи се у пресуди.

Према Кривичном закону Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), особа која је несавјесним лијечењем проузроковала смрт друге особе казнит ће се затвором од једне до 12 година. У вријеме када је Цвијетић-Колџо починила ово кривично дјело, суд јој није могао одузети дозволу за рад, јер су тек 2010. године усвојене измјене које то омогућавају.
Комора не жури да одузме лиценцу

Докторица Цвијетић-Колџо правоснажно је осуђена у мају 2013. на три године затвора. Међутим, у КЦУС-у је радила све до почетка овог мјесеца, када је отишла у тузлански затвор. У Клиничком центру кажу да осуђеној докторици нису дали отказ јер нису добили правоснажну пресуду.

Ни Љекарска комора Кантона Сарајево није јој забранила рад.

„Да вам искрено кажем, онако људски – ми не журимо с тим. (…) То је тешка казна и сматрам да је никад није касно донијети. Ти људи, кад се изрекне та казна – он је готов. Нема од њега ништа“, објашњава предсједник Љекарске коморе Фахрудин Куленовић. Он каже да још увијек не зна да је пресуда докторици Цвијетић-Колџо коначна, те како мисли да она чека одлуку апелационог суда.

Докторица се 2013. године жалила Уставном суду БиХ, али како је потврђено из те институције, ова апелација не одлаже извршење правоснажне пресуде. Када су новинари ЦИН-а пренијели Куленовићу ову информацију, рекао је да он није правник и да ће се распитати о томе.

Осуђена докторица није се одазивала на позиве новинара. Током суђења је негирала кривицу и казала да је поступала као савјестан лијечник у намјери да помогне Свјетлани Зукић, али да је пацијентица својим поступцима погоршала здравствено стање.
Докторица која оставља лош утисак

Док је трајало суђење докторици Цвијетић-Колџо, 28-годишња Нина Хастор из Сарајева чекала је прво дијете. Пошто је знала да се мора породити царским резом, мјесецима је тражила информације о томе на интернету. Тако је наишла и на новински чланак о докторици због чије је грешке пацијентица преминула.

„Док сам читала, помислила сам ‘Уф, добро је, ова мора бити суспендована, неће гарант мене запасти’“, казала је Хастор за ЦИН.

У децембру 2010. године, ноћ прије порода, позвана је на консултације са анестезиологом, докторицом која јој, како каже „није сјела никако“. Била је то Цвијетић-Колџо, али Хастор то тада није знала. Она каже да је жељела општу анестезију због страха од операције, али ју је докторица наговарала на епидуралну. То је код Хастор изазвало још већи страх.

„Плакала сам, вриштала, жена ме тјера на ово, бојим се ујутро кад дођем на програм урадит ће ми то“, присјетила се она. Потом је, како каже, назвала све људе које је знала и успјела добити другог анестезиолога.

Два мјесеца послије порода поново је наишла на текст о Амили Цвијетић-Колџо и фрапирала се.

„Кад тамо и слика докторице – оне што је сједила преко пута мене и наговарала ме на исту ствар којом је убила другу жену“, каже Хастор и додаје да је нико у болници није упозорио да се против докторице водио неки поступак.

Након правоснажне пресуде, двапут је одложен одлазак докторице Цвијетић-Колџо у затвор. Једном због њене молбе, а други пут јер није било мјеста у затвору. У затвор је отишла 6. јула ове године.

Гордана Симић, сестра преминуле Свјетлане Зукић, мјесецима послије пресуде докторицу је сретала у граду. Новинарима ЦИН-а испричала је да је уморна од шестогодишњег судског процеса и да је у неким моментима хтјела одустати од борбе.

„Било је читаво вријеме као да сам ја нешто направила, а не она. Ето, тако сам се ја осјећала“, каже Симић и додаје да је свјесна да јој ништа не може вратити сестру.

Извор: ЦИН