Тужилаштво истражује и Николу Шпирића

Тужилаштво БиХ проширило је истрагу око пословања Управе за индиректно опорезивање (УИО); У њиховом фокусу сада је пословање царинског териминала у Броду.

Тужилаштво БиХ проширило је истрагу око пословања Управе за индиректно опорезивање (УИО); У њиховом фокусу сада је пословање царинског териминала у Броду.

„Према свједочењима неких од ухапшених у акцији 'Пандора', стварни власници терминала у Броду су Никола Шпирић и Здравко Цвјетиновић“, потврдили су ми извори блиски Тужилаштву БиХ.  

Здравко Цвјетиновћ, помоћник директора УИО за царине, ухапшен је прије мјесец дана, заједно са Кемалом Чаушевићем, бившим директором УИО.

“Тихић и Додик су ми наредили да именујем Цвјетиновића, а Шпирић је био у позадини свега. Он је главни уредник дешавања у Управи”, рекао је Кемал Чаушевић пред Судом БиХ, 15.07. ове године, током рочишта о продужењу притвора њему и Здравку Цвјетиновићу.

Очекује се да Суд БиХ наложи продужење притвора за још два мјесеца овом двојцу (одлука се очекује 17.07.), а колики је страх Режима Милорада Додика од овог процеса свједочи податак да је СРНА, 16.05., емитовала лажну вијест да је пуштен Здравко Цвјетиновић. То није истина, јер је пуштен из притвора његов брат Зоран Цвјетиновић и ријеч је о манипулацији срачунатој да се амортизује цијела прича.

“Није ми јасно због чега ја још нисам саслушан, а имам много тога за рећи”, изјавио је Чаушевић пред Судом 15.07.

Очито је да Чаушевић јасно наговјештава да ће проговорити о свима онима по чијем налогу је радио или морао радити прљаве послове. И са којима је дијелио талове.

Шпирић члан организоване криминалне групе

Никола Шпирић је у вријеме највеће пљачке УИО, био предсједавајући Управног одбора Управе за индиректно опорезивање и бројне посредне информације воде ка њему, као једном од главних протагониста безочне отимчине вриједне преко милијарду марака.

Како ствари стоје, најдиректнији пут Тужилаштва БиХ до Шпирића води преко царинског терминала у Броду. Бар то тврде свједоци у овом случају.  
 
Према њиховим свједочењима, Шпирић и Цвјетиновић стоје иза фирме “Глобал”, која УИО издаје терминал у Броду. Марко Пекез, који је директор Глобала, само је њихов пион у цијелом овом послу.

“Шпирић и Цвјетиновић су стварни власници Глобала. Они су све учинили, посебно Цвјетиновић, злоупотребљавајући позицију првог човјека царина, да на тај терминал буде усмјерено што више возила, иако је он практично непотребан у систему царине”, изјавили су свједоци у Тужилаштву БиХ.

Кренимо редом.

Глобал добио уговор са УИО 28.11.2012.

Из Управе за индиректно опорезивање ми је одговорено да правна лица, код којих се налазе царински терминали, имају обавезу да од укупно наплаћеног изноза за кориштење царинских терминала 30% уплате на Јединствени рачун УИО, док се накнада за кориштење царинских терминала у власништву УИО у потпуности уплаћује на Јединствени рачун. Ово је, како ми је речено, дефинисано Одлуком Управног одбора УИО која се примјењује од марта 2007. године.

Управи за индиректно опорезивање поставио сам питања и у вези са фирмом “Глобал”.

“УИО је раскинула уговор о држању царинског терминала са компанијом ‘Р&С Цомпанy’ д.о.о. Прњавор због неизмиреног дуга по основу обавезе уплате прихода за кориштење царинског терминала у Броду, а који је поменута компанија имала у износу од 666.227,14 КМ, који данас са затезном каматом износи 1.035.873,65 КМ.

Дана 13.09.2012. године УИО је расписала јавни оглас за избор новог држаоца царинског терминала у Броду, а о од четири пријављена понуђача, само је један понуђач испунио све тражене услове и није имао дуговања према УИО, па је тако дана 28.11.2012. године закључен уговор о држању царинског терминала са компанијом ‘Глобал БХ’ д.о.о. из Брода, чији је власник г. Марко Пекез”, одговорио ми је Ратко Ковачевић, портпарол УИО.

Према његовим ријечима, од дана од када је почео да функционише терминал у Броду у власништву компаније “Глобал БХ” д.о.о. из Брода, па до 30.06.2014. године, “овај обвезник је задужен од стране УИО за 30 % прихода које мора уплатити на Јединствени рачун у укупном износу од 872.202,06 КМ и овај износ је у потпуности уплаћен на Јединствени рачун, тако да обвезник нема никаквих дуговања”.

„Глобал“ за годину и по зарадио 2 милиона КМ, односно 113.063,23 КМ мјесечно

Ковачевић није хтио прецизирати колико је зарадио “Глобал”, али будући да је Одлуком Управног одбора УИО дефинисано да 70% осталих прихода припада власнику терминала, онда се једноставном рачуницом дође до податка да је та фирма, у периоду од потписивања уговора па закључно са 30.06.2014. године, оприходовала 2.035.138,14 КМ.

Наизглед је све чисто, али подаци до којих сам дошао истражујући овај случај, говоре да је око „Глобала“ све упитно и да ништа није чисто.

“Глобал БХ” д.о.о. из Брода и “Туш” д.о.о. из Бихаћа су 28.05.2012. године године закључили Уговор о закупу пословног објекта у Улици Краља Петра првог ослободиоца у Броду, односно “Глобал” је узео под закуп објекат “Туша”.

Општина одбијенице пише, Минстарство их брише

Само три и по мјесеца касније, 13.09. 2012., УИО расписује оглас за новог “држаоца терминала у Броду”. Нема дилеме да је Марко Пекез знао да ће УИО распистаи овај оглас и да је имао припремљен објекат за понуду. Нема дилеме да му је то неко из УИО на вријеме дојавио.

Сам Марко Пекез потпуно је непознат у пословном свијету РС/БиХ и у њему апсолутно не значи ништа. Он је, према свим расположивим подацима, тек марионета преко које дјелују Шпирић и Цвјетиновић. Битно је нагласити да се у цијелој причи појављује још једна особа - Винко Миловановић, који је, према расположивим подацима, веза између Пекеза и Шпрића/Цвјетиновића.

“Миловановић два пута седмично дође у Брод. Претпостављамо да долази да узме новац”, тврде моји извори.

Следећи догађаји и датуми свједоче да УИО никако није могла изнајмити простор од “Глобала”, јер је то незаконито, пошто нису испуњавали потребне услове.

УИО изнајмила супермаркет

Након што је потписао уговор са УИО 28.11.2012., “Глобал” само дан касније 29.12.2012. подноси захтјев надлежном органу општине Бод за издавање локацијских услова за адаптацију унутрашњих просторија у сврху промјене намјене простора.

Већ ова чињеница указује да УИО није знајмила царински терминал, већ супермаркет са добрим паркингом.

Докази даље кажу да је општинско Одјељење за просторно уређење одбило захјтев “Глобала”, па се та фирма жалила 21.01.2013. Министарству за урбанизам, грађевинарство и просторно уређење у Влади РС.  

Министарство 15.02.2013. поништава општинско Рјешење и налаже поновни поступак, а Одјељење за просторно уређење општине Брод поново одбија “Глобал”.
Та фирма 02.04.2013. опет упућује жалбу министарству, које поново све поништава и враћа на поновни поступак и то дана 15.08.2013. Поступак још није завршен.

То практично значи да “Глобал” у овом периоду, односно никако, није могао издати простор УИО као цариснки терминал. Јер то није царински терминал, већ супермаркет са паркингом.

Истрага Тужилаштва БиХ показаће да ли су Шпрић и Цвјетиновић на овом послу паркирали милионе у сопствене џепове.

Миро Џакула за блог “Са друге стране”:

“Управа ни од кога не изнајмљује терминале. Потпише се уговор са власницима терминала, а 30 посто од урађеног посла иде Управи. Управни одбор одобрио такав рад и одлучује о терминалима. Не знам ко су власници Глобала, али знам да фирма са којом је УИО имала прије тога уговор није платила обавезе од готово два милона КМ“.

УИО: Приходи од свих терминала за девет година износе 110 милиона

На јединственом рачуну УИО по основу накнаде за кориштење терминала у периоду од 2006. до јуна 2014. године укупно је наплаћено 110 милиона КМ (приходи од терминла у власништву УИО и 30 % прихода од терминала у власништву других правних лица).

06/2014. год -  6, 5 милиона КМ
2013. година – 13,7 милиона КМ
2012. година – 12,9 милиона КМ
2011. година – 13,8 милиона КМ
2010. година – 13,3 милиона КМ
2009. година – 12,7 милиона КМ
2008. година – 16,0 милиона КМ
2007. година – 14,5 милиона КМ
2006. година –   6,4 милиона КМ

УКУПНО:       109,8 милиона КМ

Ова средства се уплаћују на Јединствени рачун и распоређују се заједно са свим осталим приходима од индиректних пореза. Да је барем дио поменутих прихода био на располагању УИО, до данас су се могли изградити сви терминали у власништву УИО, односно државе, тако да приватне компаније у БиХ више не би били држаоци царинских терминала.

Управа за индиректно опорезивање БиХ у свом власништву има тренутно 10 царинских терминала и то су: Изачић, Шамац, Градишка, Бијељина, Орашје, Рача, Каракај, Зворник, Каменско и Клобук. На осталим локацијама у Босни и Херцеговини, гдје УИО нема у власништву своје  терминале, а таквих је укупно 31,  терминале држе остала правна лица која имају потписане уговоре са УИО као држаоци терминала.

Према Одлуци о утврђивању услова за царински терминал, коју је усвојио Управни одбор УИО 2007. године, висина накнаде за кориштење царинских терминала је 40 КМ по дану за теретна моторна возила и 10 КМ по дану за путничка моторна возила.

СлободанВасковицБлог