Пет најсмртоноснијих ствари с којима се срећемо

На свету постоји јако много смртоносних супстанци које се налазе у бактеријама, биљкама и животињама, а свака од њих има потпуно различито деловање на људско тело.

Свијет 13.07.2014 | 19:57
Пет најсмртоноснијих ствари с којима се срећемо

Утврђивање најсмртоносније је готово немогућа мисија, с обзиром да се у обзир узимају фактори као што су старост човека којег отров напада, његов имуни систем и слично.

Ипак, постоји један начин да се измери смртоносност супстанце – метода која се зове “Медијан смртоносна доза, ЛД 50″, познатија као “Смртоносна доза, 50 одсто”.

Представићемо вам 5 најсмртоноснијих:

Цијанид

Цијанид производи неколико бактерија, гљивица и алги, а такође се налази и у бројним биљкама, углавном у њиховиим семенкама. Само 200 милиграма Цијанида може да убије одраслог човека у року од неколико минута.

Ово је вероватно и најпознатији отров јер су га током историје највише и користили. Наиме, тровање цијанидом изгледа као срчани удар.

Истина је да семенке у неком воћу садрже хемикалију која ослобађа цијанид када доспе у наше тело, а вероватно најближе воће нама је јабука. Ипак, доза цијанида је толико мала да не постоји никакав разлог за бригу.

Противотров за цијанид је доступан у облику обичних и врло доступних витаминских таблета Б12.

Рицин

Рицинус цоммунис је у Гинисовој књизи рекорда наведена као најотровнија биљка на свету. Довољно је 1,78 милиграма да се убије одрастао човек.

Рицинус цоммунис, као и многе друге биљке на свету, има отровно семе које садржи изузетно токсичну
хемикалију – рицин, а конзумирање четири до осам семенки изазива фаталне последице. Отров у семенкама може да доведе до осећаја пецкања у устима и грлу, интензивне болове у стомаку и крваву столицу.

Рицин је спор отров и потребно му је од једног до три дана да изазове смрт. Иако последице тровања могу да се осете и након пар сати, сматра се јако опасним и “подлим” убицом.

Овај снажни и смртоносни отров има потенцијал и да реши један од највећих проблема данашњице – рак. С обзиром да напада и уништава ћелије, научници покушавају да га усмере да нападне само ћелије рака, и
при томе заобиђе све здраве ћелије у телу.

Стрихнин

Стрихнин дрво (Стрyцхнос нуx-вомица) расте у Индији и југоисточној Азији, а у себи садржи два отрова: Бруцин и много опаснији Стрихнин који се налази у воћу дрвета. Смртоносна доза износи од један до два милиграма по килограму одраслог човека.

Већина познатих информација долази из ненамерних и намерних случајева тровања. За овај отров не постоји специфичан противотров, али опоравак је могућ ако се лечи на време.

Погледајте клип на којем се види како овај отров делује на жабу и како она умире од њега.

Попут цијанида, и стрихнин се често користио кроз историју, а неки историчари верују да је чак и Александар Велики отрован управо овом опаком супстанцом.

Ипак, истраживачи са Универзитета Отаго на Новом Зеланду сматрају да је за његову смрт кривац цвет вератрум албум, познат као бели кукурек.

Аматоксини

Аматоксини су подгрупа од 8 токсина који могу да се пронађу у отровним печуркама Аманита пхаллоидес, као и у неким другим печуркама из рода Аманита.

Смртоносна доза је 0,1 до 0,2 милиграма по килограму одраслог човека.

Аматоксини нападају ћелије јетре и бубрега, а посебну опасност ствара чињеница да отрована особа уопште не примети симптоме од шест, па и до 24 сата након конзумирања отрова. Најчешће се отрују нестручни берачи печурака.

Када симптоми постану видљиви, они се манифестују кроз учесталу столицу или повраћање, а лекари симптоме често помешају са обичним грипом – због чега тровање углавном заврши смрћу.

Ботулински токсин

Научници су недавно открили нову врсту отрова ботулинум, за који верују да је најфаталнији од свих постојећих токсичних супстанци. У питању је токсин ботулинум тип Х који се излучује из бактерије Цлостридиум ботулинум. Тип А ове бактерије користи се у козметици као ботокс.

Међутим, клостридија-Х има моћ да блокира хемијске процесе у функционисању нерава, узрокујући ботулизам и смрт парализом.

Смртоносна доза износи од 1,3 до 2,1 нанограма ботулинског токсина по килограму одраслог човека Кристал овог отрова величине зрна песка може да убије 9.600 људи, а само 4 килограма би могло да убије све људе на планети.

Бактерија се може пронаћи и у меду, али на срећу, наш организам је довољно снажан да уништи уљеза пре него дође до активних ћелија.

С друге стране, бебе немају развијен имуни систем против ове бактерије све док не напуне годину дана, због чега мед никада не треба давати бебама млађим од 12 месеци.



 

 

Коментари / 0

Оставите коментар