Школарина у БиХ најскупља

Школарина на појединим факултетима у Босни и Херцеговини и Србији скоро је иста ако не и скупља од школарине на престижним универзитетима у, напримјер, Њемачкој, Француској и Аустрији.

Босна и Херцеговина 04.07.2014 | 07:56
Школарина у БиХ најскупља

Након навода да би ускоро на Универзитету у Сарајеву на појединим факултетима студенти могли плаћати школарину и до 7.000 КМ, новинари Агенције Анадолија детаљно су истражили колико износи висина школарина у другим земљама региона, али и Европе.

Према посљедњим подацима, просјечна школарина на универзитетима у Босни и Херцеговини до сада износила око 500 евра, а највиша школарина и до 1.500 евра.

Ипак, Сенат Универзитета Сарајево је 25. јуна изгласао и Управном одбору на усвајање послао приједлог повећања школарина и скоро свих осталих трошкова на Универзитету Сарајево, те би у наредном периоду школарина на овом универзитету могла износити и до 7.000 КМ, што је око два пута скупље од студија медицине у Бечу гдје бх. држављани плаћају 720 евра по једном академском семестру.

Слично као и у БиХ, и студенти на већини универзитета у Србији плаћају школарину од око 1.500 евра. Конкретније, просјечна школарина у Србији износи око 1.000 евра, а највише плаћају студенти на Архитектонском факултету у Београду, тачније око 2.000 евра.

Поређења ради, студенти који студирају на престижним њемачким универзитетима плаћају школарину од 500 евра по семестру, односно 1.000 евра годишње.

Исто тако, студенти на државним универзитетима у Француској за први циклус студија плаћају годишњу школарину од око 200 еура, а на техничким факултетима око 600 евра. Школарина на медицинском факултету у тој земљи износи око 450 евра годишње. Занимљиво је да студенти на докторским студијима у Француској годишње плаћају само око 390 евра.

Од земаља региона, на већини факултета Универзитета у Црној Гори школарина износи око 500 евра, а најскупља је архитектура, гдје годишња школарина износи око 1.000 евра.

Најскупљи факултети у Хрватској су из области биомедицине и умјетничке академије гдје школарина износи око 1.200 евра. Затим слиједе биотехнички и технички факултети са школарином од 1.000 евра и друштвено-хуманистичке науке са око 900 евра. Сви студенти који први пут уписују прву годину студија не плаћају ништа, већ их финансира држава.

Од земаља региона, најјефтинија школарина је у Македонији гдје просјечна школарина за једног студента износи око 250 евра, а највиша школарина око 400 евра.

У школарину у скоро свим земљама региона нису урачунате ни књиге ни прибор, а студентске таксе, односно увјерења и потврде, такође се плаћају на скоро свим факултетима, што студентима представља додатно финансијско оптерећење.

С друге стране, на факултетима у региону се правдају тиме да тренутним школаринама тешко успијевају да измире основне потребе и да од државних власти не добијају довољну финанцију подршку да могу платити све рачуне.

Иначе, према свим релевантним показатељима, универзитети из земаља региона су међу најслабије рангираним у Европи. Према подацима портала Wебометрицс, Универзитет у Загребу је најбоље рангиран у региону и налази се на 497. мјесту, слиједи Универзитет у Београду који је на 509. мјесту, па онда Универзитет Чирил и Методије који је на 1.256 мјесту. Универзитет Сарајево је најбоље рангирани универзитет из БиХ и налази се на 1.928. мјесту ове популарне листе. Од осталих земаља региона, Универзитет Црне Горе је позициониран на 3.858 мјесту листе Вебометрикса.

Извор: Анадолија

Коментари / 0

Оставите коментар