Владина рачуница за креирање Фонда солидарности

Да би прикупили новац у тзв. Фонд солидарности, одлучили су се да ту солидарност наметну законом, при чему солидарни има да буду и радници и послодавци и сви власници аутомобила, као и сви власници оружја. При томе нису заборавили ни најугроженију категорију становништва, а то су пензионери.

Посљедњих петнаестак дана Влада РС својски ради на припреми тзв. „пакета“ мјера којим би се санирале посљедице катастрофалних поплава које су задесиле Републику Српску.

Прво је „пало“ обећање Предсједника РС да ће свако поплављено домаћинство у РС добити по 5.000 КМ помоћи, а онда се Влада РС својски упрегнула да ради дању и ноћу, суботом и недјељом и да „креира“ пакет мјера који ће да испоштује обећање Предсједника.

Медији су подгријавали ту атмосферу очекивања „спасоносног“ рјешења, редовно нас обавјештавајући о силним напорима и прековременом раду власти како би се напаћеном народу помогло.

И стиже и тај дан и Влада обзнани „пакет мјера“, а предсједник Народне скупштине РС заказа посебну сједницу Парламента, уз јавно упозорење свима који се спремају да критикују лик и дјело Владе по овом питању, да у тој критици кажу гдје ће наћи паре за оно што они предлажу.

С обзиром на упозорење првог човјека Скупштине, одмах ми је било јасно шта се у „пакету“ налази и једва дочеках да погледам то вриједно дјело ума и рада „онога најбољег што Српска има“, како то једном изјави предсједник СНСД-а. И нисам погријешио.

Пакет је управо онакав какав можете да очекујете од власти која у посљедњих девет година, кад год се нађе пред проблемом, посеже у џепове грађана и привреде или за новим кредитима. Морам да признам да су били досљедни.

Да би прикупили новац у тзв. Фонд солидарности, одлучили су се да ту солидарност наметну законом, при чему солидарни има да буду и радници и послодавци и сви власници аутомобила, као и сви власници оружја. При томе нису заборавили ни најугроженију категорију становништва, а то су пензионери.

И они има да буду солидарни и то по сили закона, на годину дана. Из мени неразумљивих разлога, измјенама и допунама Закона солидарни неће морати бити власници чамаца, јахти, бродова, хеликоптера и авиона.

Солидарношћу по сили закона, требало би се обезбиједити 65 милиона КМ по основу доприноса од 1,5%, који би плаћали и радници и послодавци на мјесечну нето плату, а чланови управних и надзорних одбора ће своју солидарност исказати уплатом од 20% од нето накнаде коју примају по том основу.

Пензионери би требало да буду солидарни у износу од 4,5 милиона марака на годишњем нивоу и то тако што ће им Фонд ПИО аутоматски од њихове мјесечне цркавице, која се иначе зове пензија, одбијати од 1 до 5 КМ, јер ваљда је боље да Фонд то уради, него да пензионера ставља у дилему да ли своју марку да да унуку или да уплати у Фонд Солидарности. Што је сигурно, сигурно.

Не треба јадне људе стављати пред моралне дилеме.

Кроз већ поменуто повећање такси на путничка возила и држање оружја, планира се да поносни власници буду солидарни са још 4,1 милион КМ на годишњем нивоу.

Да не би било да се власт ничега не одриче, а сви други треба да буду солидарни, по тумачењу Министарства финансија, буџет је спреман да се одрекне дијела прихода од посебне републичке таксе коју они који су поплављени, а обављају привредну дјелатност, неће морати платити. Или, ако су је већ платили, рачунаће им се као аконтација.

На овај начин, буџет РС се одрекао „чак“ 2,2 милиона КМ прихода на годишњем нивоу. И то није све. Порески обвезници који су претрпјели штете од поплава моћи ће своје пореске обавезе репрограмирати и то без камате. Платиће у неком будућем времену, ако преживе, наравно.

Поред наведеног, Влада је још одлучила да удупла концесионе накнаде за кориштење обновљивих и необновљивих извора енергије. С обзиром да им се није дало рачунати колико је то додатног новца, ја сам се потрудио и израчунао. Повећање по том основу износи око 22 милиона КМ годишње.

И сад је већ вријеме да резимирамо и видимо ко ће то понијети највећи терет солидарности:

- Радници    32,5 милиона КМ
- Послодавци 32,5 милиона КМ,
- Пензионери 4,5 милиона КМ,
- Грађани (регистр. и оружје) 4,1 милион КМ,
- Буџет (одрицање од прихода) 2,2 милиона КМ,
- Концесионари 22 милиона КМ

Кад ово мало пресложите, онда добијете сљедећу ситуацију – солидарност ће се исказати тако што ће се од грађана, по разним основама, директно узети 41,1 милион КМ, а од привреде и буџетских корисника 52,3 милиона КМ, што чини укупно 93,4 милиона КМ за годину дана.

А штете од поплава сама власт процјењује на преко милијарду конвертибилних марака. То значи да читав „пакет мјера“ не покрива ни 10 % од процијењених штета. Толико о сериозном приступу проблему.

Власт се вјероватно узда у нове кредите, па је по том основу саставни дио пакета и измјена закона о задуживању, по којој се сви кредити узети за санацију поплава неће рачунати у лимит задужења.

Да их интересује само краткорочни спас и располагање додатним новцем који ће „солидарно“ убрати од становништва и привреде, види се и по приједлогу Закона о Фонду солидарности.

Најважнија ствар у том закону је било рјешење питања ко ће парама управљати. Па се кренуло логично – 3 представника угрожених локалних заједница (логично), 1 представник међународне заједнице (логично, с обзиром на прилив донација), те 1 представник запослених (логично, иако није дефинисано из које структуре). И овдје логика престаје, а почиње политика и то предизборна.

Логично је било очекивати у Управном одбору једног представника привреде и бар једног стручњака, но њих нема, али зато има чак 6 (шест) представника владе на челу са Премијерком.

Ако питате шта ће шест представника једне те исте владе у управном одбору одговор је, нажалост, логичан – да би њих 6 увијек могло имати већину и прегласати оних логичних 5. Још један доказ да тамо гдје престаје логика, на Балкану почиње политика. А, богами, иду и избори и биће предизборног сликања при додјели помоћи, па је ваљда логично да се власт слика – у шесторци или шест пута, небитно, битно се сликати.

Да би овако нешто уопште могло да се уради, било је потребно да се допуни Закон о спречавању сукоба интереса по којем изабрани званичници, представници извршне власти и савјетници не могу сједити у органима фондова. Стога је у хитну процедуру упућен приједлог по којем и даље не могу, осим кад је у питању Фонд солидарности.

Познавајући досадашњи рад предсједника Народне скупштине и већинске гласачке скупштинске машинерије, ни мало не сумњам да ће и ово проћи.

Да резимирам у вези са Фондом солидарности. Дакле, Влада предлаже оснивање фонда који ће се пунити парама грађана, запослених, пензионера, привредника и међународне заједнице, а којим ће, противно Закону о спречавању сукоба интереса, управљати Влада која у тај Фонд неће уплатити ни марке из буџета. Права ствар. У већ познатом маниру.

Но, да се вратим на суштину. Влада РС је предложила пакет мјера за санацију посљедица поплава у Републици Српској који се своди на ново оптерећивање привреде, радника, пензионера и грађана, те на добијање донација и узимање нових кредита.

Захватањем од народа и привреде, планира се прикупити нешто мање од 95 милиона КМ, што чини мање од 10% укупних штета од поплава, чак и ако се солидарни харач буде прикупљао и ретроактивно, јер Влада предлаже да се закон примјењује ретроактивно, односно од 1.јуна ове године.

Другим, односно народним језиком речено, власт предлаже да се закоље изгладњели во због киле меса. Но, ова је власт већ небројено пута клала вола због киле меса (фискалне касе, повећање пореза и доприноса на плате итд.) тако да ме не чуди што хоће поново.

Не чуде ме они, али ме чуди во – тј. грађани и привредници. Али то је нека друга тема.

И на крају, да не би било да само критикујем, а не дајем никаква рјешења, а у складу са јавним упозорењем предсједника Народне скупштине са почетка овог текста, предлажем да се проблем санирања штета од поплава ријеши на сасвим други начин, без додатног оптерећивања грађана и привреде у оваквој ситуацији.

Наиме, предлажем да Народна скупштина РС прогласи мораторијум на отплату главнице свих кредита које отплаћује ентитет и локалне заједнице у наредне три и по године и задужи Владу РС да, у складу са том одлуком, са свим домаћим и међународним финансијским институцијама потпише уговоре о репрограму.

С обзиром да су и домаће и иностране финансијске институције солвентне и ликвидне, поврат главнице из јавних кредита њима ништа суштински не значи и нема никакав утицај на њихово пословање, док год им редовно и у роковима сервисирамо камату.

Након ове природне катастрофе, која нас је у два дана коштала преко 10% годишњег бруто друштвеног производа, ваљда је свима јасно да од редовног сервисирања постојећих (огромних) дугова нема ништа, тако да није ни за очекивати да би ту могло бити икаквих озбиљних проблема, јер ако не пристану, опет им нећемо моћи платити.

На овај начин, из буџета РС и локалних заједница, у санацију штета би се могао усмјерити комплетан износ планиран за отплату главнице ино и домаћих кредита који по годинама износи*:

Опис:    
                
Обавезе по отплати главнице (у милионима КМ)    

Пола 2014. - 255 милиона    
2015 година  -  480 милиона    
2016 година  -  380 милиона    
2017 година  - 350 милиона
    
Укупно 1.465 милиона

*Напомена: груба процјена аутора на основу доступних докумената.

Из наведене процјене се види да би, чак и под условом да дође до значајног пада прихода буџета, овај новац био сасвим довољан за санацију свих насталих штета од поплава, а донације и нови кредити би се могли користити искључиво за раст привреде и ново запошљавање.

На овај начин, уз истовремено провођење озбиљних реформи у свим сегментима друштва, по мом мишљењу, Република Српска би могла за свега три и по године да стане на ноге, санира све посљедице поплава и обезбиједи услове за развој.

На крају, имам само двије дилеме тј. питања: Прво: Да ли власт има стварну жељу да помогне грађанима и привреди или само жељу да освоји још један мандат? Друго: Да ли постојеће кредите власт враћа искључиво узимањем нових кредита, јер ако је то тако, онда овај приједлог није реално проводив у наведеном износу.

Одговоре на ова питања не знам.

Сазнаћемо их на основу реакције оних који одговоре знају.

Аутор: Дамир Миљевић