Европска будућност БиХ, прије и послије поплава

 

Уколико би Босна и Херцеговина неким чудом ипак искористила ову тешку кризу за друштвене промјене, прво што би, у контексту европских интеграција, требало мијењати био би управо јавни дискурс о „европској будућности Босне и Херцеговине“.

Босна и Херцеговина 07.06.2014 | 07:51

 

Иако нам се европска будућност Босне и Херцеговине сада чини још даљом, поплаве нису зауставиле процес евроинтеграција у БиХ, напротив.

Из Дирекције за европске интеграције БиХ кажу да су контакти са представницима Европске уније у БиХ сада још интензивнији. Међутим,  наши друштвени приоритети, као и приоритети Европске уније у односу према БиХ, битно су се промијенили.

Штете од поплава уназадиле су БиХ економски, вративши нас у вријеме када смо  зависили од међународне хуманитарне помоћи, па су и активности ЕУ фокусиране на пружање финансијске помоћи и других видова подршке БиХ у санирању посљедица поплава.
 
„Контакти са Европском унијом и њеном Делегацијом у БиХ су интензивирани, превасходно ради сагледавања на које начине ЕУ може помоћи у санирању штета насталих поплавама“, кажу из Дирекције за европске интеграције.
 
Такође, с обзиром да се доносиоци политичких одлука тренутно баве посљедицама поплава и предузимањем потребних мјера с тим у вези, услови за подношење захтјева за чланство (имплементација пресуде Сејдић/Финци и успостава ефикасног механизма координације) тренутно нису приоритет у односу Европске уније према БиХ, каже за "Буку" Марина Каваз-Сирулич, портпарол Дирекције за европске интеграције.

Прије поплава, међутим, јавни дискурс о европским интеграцијама није ишао много даље од ових услова „које поставља ЕУ, а које бх. лидери не успијевају испунити“.

Па и тада су ти услови остајали недовољно јасних широј јавности. Чињеница да су се преговори одржавали иза затворених врата није помагала ситуацији. Јавности су остале непознате највеће препреке које блокирају процес.
 
Горан Жеравчић, директор консултантске агенције Цронауер Цонсултинг Гроуп која пружа подршку процесу проширења ЕУ, каже да је погрешно сву одговорност за застој у приближавању ЕУ приписати искључиво бх. лидерима.

Такав приступ, сматра он, сужава питање европских интеграција само на политички аспект и аболира све друге друштвене субјекте од њихове одговорности за процес европских интеграција.
 
„Наиме, још нико није поставио питање одговорности академске заједнице (интелектуалне елите) или медија што не постоји адекватан јавни дијалог или што се разговори о еуропским интеграцијама воде иза затворених врата. Еуропске интеграције су процес, а не стање и погрешно би га било свести само на испуњавање одређених услова и предприступне преговоре.“
 
Жеравчић наглашава да се ради се процесу промјене друштвене парадигме, што захтијева активну улогу свих грађана ове земље.
 
„Није довољно само усвојити одређену регулативу и одређене стандарде у заштити околине, док ми настављамо да бацамо смеће и загађујемо све око себе. Политичка елита је само један, можда најзначајнији, али још увијек само један точак у цјелокупном замајцу који се зове европске интеграције.“

Овај процес није престао и поплаве нису директно утицале на основне стубове процеса европских интеграција, каже за Буку Андy МцГуффие, портпарол Делегације ЕУ и Специјалног представника ЕУ у БиХ.

Као кључне разлоге који су блокирали напредак БиХ у европским интеграцијама, Горан Жеравчић из агенције Цроануер Цонсултинг Гроуп, између осталог, наводи и чињеницу да двије трећине БДП-а Босне и Херцеговине долази од јавних институција или јавних подузећа „која имају монополни повлаштени статус и, као таква, привреда БиХ нема потребе за даљом либерализацијом и даљим јачањем конкуренције“.

Једино ће се, сматра Жеравчић, медији и народ и даље забављати око персоналних рјешења, односно да ли ће новчаним токовима, како оним јавним, тако и оним господарским, управљати „једнако корумпирани и некомпетентни Суљо, Перо или Марко“.
 
„Ни синдикати нису превише заинтересовани за структуралне промјене јер би на видјело изашла сва наша нестручност и нерад и врло брзо би се видјело колико ми сами себе заваравамо увјеравајући се да имамо образовану, а јефтину радну снагу“, мишљења је Жеравчић.

Корист од уласка БиХ у Европску унију, сматра Жеравчић, имаће сви они који имају одређена знања, вјештине или производе које тражи глобално тржиште.
„Сви они који желе да се изграђују, да уче, раде и унапређују своја знања и вјештине у једном уређеном суставу ће добити своју потпору и са временом ће такође (неко прије, неко касније) осјетити врло опипљиве бенефиције од европских интеграција.“

Са друге стране, међутим, они који не желе да прихвате савремене глобалне привредне и друштвене трендове и који не желе да прихвате да су резултати једино мјерило успјеха и извор благостања, засигурно ће се суочавати са тешкоћама. Њима процес ЕУ интеграција никада неће бити привлачан, мишљења је Жеравчић.

Жеравчић напомиње да ни у ЕУ није све идеално, да и тамо има сиромаштва, дискриминације и корупције.
 
„Сигурно је да и у ЕУ постоје све бољке савременог друштва и да све земље нису једнако развијене и утицајне, као што ни сви грађани ЕУ немају исти стандард.“
 
Међутим, пита се Жеравчић, шта је алтернатива? „Алтернатива је ово гдје је БиХ данас или, ако се настави даље по постојућем моделу, алтернатива је даља изолација и још веће сиромаштво и незадовољство.“