Поплава је избацила најбоље, али и најгоре у људима

Поплаве које су нас задесиле оставиле су тешке материјалне, али и психичке посљедице широм земље и регије.

Република Српска 28.05.2014 | 09:18
Поплава је избацила најбоље, али и најгоре у људима

Да би се помогло унесрећеним људима, али и убрзала санација поплављеног подручја, укључени су и волонтери, који су се у великом броју јављали да у своје слободно вријеме помогну гдје могу.

Љубица Каурин, студенткиња из Бањалуке, волонтирала је у тамошњем Дому омладине, гдје су грађани доносили помоћ за угрожене од поплава. Њен задатак је био да координише „одјелом“ за примање и паковање хране у Дому омладине. Прије него што се ту отворио пункт, радила је исти посао у Црвеном крсту.

О ефикасности институција у прикупљању помоћи Љубица каже:

„Генерално гледано, била сам задовољна како је ад хоц организовано сакупљање помоћи за угрожено становништво. Како су дани од катастрофе одмицали, сви ми, и волонтери и организације и институције, настојали смо да се повежемо и што боље координишемо и комуницирамо, мада мислим се то није одвијало ефикасно у мјери у којој је могло“, каже Каурин за БУКУ.

Према њеном мишљењу, позитивна страна волонтирања је лична сатисфакција због свијести да помаже некоме ко јој не може узвратити, а коме је помоћ заиста потребна. Међутим, каже Каурин, разочарење је брзо услиједило.

„Појава гласина да се пакети ’држе под кључем’ у мјестима у која стигну и да не стижу у руке оних којима су намијењени, као и да се намирнице препродају, спласнуло је тај ентузијазам који сам имала на почетку. Као да сав мој дотадашњи рад и труд није имао сврху“, каже она.

Ипак, без обзира на разочарења, она би свакоме препоручила да волонира, посебно у овако ванредним околностима, када нас прави посао тек чека.  Каурин каже да је срећна јер је увидјела да још постоји људска солидарности, „али у исто вријеме и разочарана спознајом да постоје људи са таквим моралом, који им допушта да се богате на туђој несрећи“.

Вођени жељом да помогну људима у несрећи, многи волонтери су се сусрели и са негативним странама, са искориштавањем и злоупотребом у овако тешким временима. Упркос негативним искуствима, они нису изгубили жељу да помажу онима којима је помоћ потребна, али желе да укажу на све изазове волонтирања.

Једна друга волонтерка, такође студенткиња, која нас је замолила да остане анонимна, волонтирала је један дан у Црвеном крсту и три дана у Дому омладине.

„Тамо сам радила све што и остали - од разврставања ствари, преко паковања и преноса. Дан послије тога сам радила и на терену, а пријавила сам се у Општини. На терену сам копала ’муљ’ и чистила кућу неких људи“, каже она.

Испричала нам је о непријатностима које је доживјела том приликом:

„Једно од најлошијих искустава које сам имала је то да смо се другарица и ја понудиле неким људима да им помогнемо да очисте кућу, на шта су они срдачно пристали и одмах нас упутили у то шта треба да радимо. Није ту било молби, већ све у императиву: ’Обришите ципеле, уђите овдје. Ми ћемо вама додавати шта треба, а ви радите’. То није био проблем, ионако смо дошле да помогнемо, али сам након 10 минута примијетила огромну паучину у ћошку. Онда сам почела да сумњам и да их испитујем, пошто није изгледало као да је то кућа у којој су боравили. На крају се испоставило да они нису из Бањалуке, већ из Загреба, те да овдје долазе ’једанпут – двапут у пар година на роштиљање’, ’да имају пуно насљедника којима ће та кућа остати, иако ће ствари бацити, али да их ми ипак пребришемо’ и да ’они једва чекају да се врате кући, па могу мислити како је нама’. Да нисам почела да испитујем, не би ништа ни рекли, а знали су да треба да помажемо људима који треба да се врате у своје домове.

Нисам хтјела да виде колико сам бијесна, па сам рекла да морамо да идемо даље, али да ћемо урадити још нешто ако им треба, на шта су нам одмах дали задатке. Док ми чистимо столице и столове, жена прегледа и прелистава књиге које су преостале. Многи моји познаници су имали негативна искуства, од гланцања чаша и есцајга као да се кућа припрема за славу, до чишћења ствари које су тај исти дан бачене. Не знам да ли шок од ове ситуације која их је задесила оправдава такве људе, не желим да се огријешим“, рекла је ова волонтерка која је радила у бањалучкој регији.

„Осјећали су се људи“

Ова иста волонтерка, међутим, каже да носи и много позитивних искустава.

„Први дан у Дому омладине је био диван и, како моје другарица каже, ’осјећали су се људи’. Ова поплава је избацила и најгоре, али и најбоље у људима.  Многи људи су ме позитивно изненадили, а нарочито ме је дирнуло када је један момак, пошто нам никако није стизала донација хљеба, сасвим спонтано и без икаквог размишљања дао својих 50 КМ неком другом момку да оде и купи колико може хљебова у најближи маркет. Атмосфера је тај дан у Дому била неописива. Слога, другарство, помагање, рад, несебичност, емпатија“, прича она.

Истиче да би свакоме препоручила да волонтира, али да паметно волонтира, да се распитају о томе каква је тачно врста помоћи и коме потребна. Напомиње да сада треба мање волонтера за паковање хране, а више за чишћење и дезинфекцију објеката.

„Сада се осјећам уморно и исцрпљено, и психички, и физички. Срећна сам што сам пружила људима помоћ, а опет и несрећна јер сам свјесна колико је то мало.  Један хљеб на дан и пар паштета – шта је то за једну породицу. Ово што се десило је ужасно и представља нашу заједничку несрећу“, каже ова волонтерка и додаје да планира и даље да волонтира, али још увијек не зна гдје и на који начин, јер се потребе угрожених стално мијењају.

„Први дан је примарна била храна, касније чишћење, а ускоро ће и кречење. Времена за пружање помоћи је све мање, јер вријеме никога не чека – кренули су са радом школе и факултети. Студенти неће моћи интензивно да раде кад почну испитни рокови, а млада снага је управо оно што је потребно сад. Биће ово дуг период опоравка“, закључује ова волонтерка.

Из Омладинског комуникативног центра рекли су нам да је у протеклим данима, посредством Волонтерског сервиса Републике Српске, ангажовано преко 600 волонтера који су одрадили око 6.000 волонтерских сати. Осим Волонтерског сервиса, и друга удружења грађана, као и Студентска бригада, добровољно су се ангажовале у помоћи угроженим особама у поплављеним подручјима. Из Омладинског комуникативног центра кажу да немају збирне податке свих волонтера, али претпостављају да је та цифра заиста импресивна.

Вања Кукрика, координатор пројекта у Омладинском комуникативном центру, рекла је да су волонтери прикупљали, истоварали, паковали, превозили и дистрибуисали помоћ на терену и, наравно, учествовали у рашчишћавању терена (купљење смећа, чишћење дворишта, чишћење поплављених домова (груби радови, као на примјер дизање паркета, обијање плочица и слично. За девет дана, спаковано је преко 7.000 пакета хуманитарне помоћи и дистрибуисано на територији града Бањалука, Лакташа, Добоја, Шамца, Модриче и Челинца.
 
„Када говоримо о позитивним искуствима које нам волонтери преносе по повратку са терена, ту свакако спада захвалност људи којима је помоћ била неопходна.  Људи  су били врло љубазни и срдачни према волонтерима, па су их чак нудили намирницама које су добили као хуманитарну помоћ, јер су хтјели да их нечим почасте. Специфична ситуација, рецимо, била је у Добоју. По ријечима неких од њих који су тамо волонтирали, Добојлије су им говорили како су им захвалнији на помоћи у рашчишћавању, него на помоћи у животним намирницама. С друге стране, волонтери су се враћали са терена са осјећајем испуњености и среће јер су помогли некоме коме је помоћ била неопхода (чистили су куће, паковали пакете за угрожене особе, носили и дијелили пакете по кућама...)“, рекла је за БУКУ Кукрика.

Она додаје да су се волонтери на терену сусретали са особама са потресним причама и свим силама су жељели да им помогу. Волонтери су на друштвеним мрежама дијелили своја сазнања са терена, па су се онда и самоиницијативно организовали да помогну појединцима и читавим породицама у невољи.

Кукрика нам каже да у оваквим ситуацијама обично испливају и негативна искуства која обесхрабре добре  намјере волонтера.

„Дешавале су се ситуације када су грађани мислили да су волонтери плаћени да раде на рашчишћавању и самим тим нису се коректно понашали, што је волонтере погађало јер су дошли да им помогну. Једноставно речено, нису хтјели да помогну у чишћењу сопственог дома, него су то радили волонтери, а они су стајали са стране, не чинећи ништа. Било је и неколико ружних ситуација при дијељењу хуманитарне помоћи. Једна госпођа је била  љута што је добила млијеко од једног произвођача и захтијевала је да добије  млијеко омиљеног произвођача“, објашњава нам наша саговорница.

Када је ријеч о организаторима волонтирања у виду организација/институција, у почетку је постојала одређена неодговорност у организовању активности. Волонтери би се појавили на договореном мјесту, међутим, нико од координатора акције не би се појавио да им да упутства шта да раде, па су се волонтери из револта самоиницијативно организовали и нису хтјели учествовати у наредним акцијама. Дешавало се да се окупи велики број волонтера за неку акцију, па се испостави да нису потребни.

Кукрика каже да су то све грешке на којима треба учити како се оне не би дешавале у будућности и како бисмо сачували идеју организовања и помагања другима у невољи. Она напомиње да су људи код нас врло мало  упознати са идејом волонтирања као добровољне помоћи која се не наплаћује и управо зато су се, према њеном мишљењу, и дешавале неугодне ситуације. Због тога је у медијима потребно промовисати причу о добровољној помоћи као помоћи коју појединац пружа зато што жели, хоће, има времена за то, а не зато јер је плаћен.

„Дакле, људи вјероватно мијешају појмове волонтер и приправник. Статус приправника је регулисан Законом о раду  а волонтера Законом о волонтирању.  Из те конфузије у појмовима и недовољног познавања како Закона о раду, тако и Закона о волонтирању РС, настају ружне ситуације. Прва и основна ствар: волонтери су добровољци. Дакле, они помажу зато што желе да помажу унесрећенима, и не само њима,  и за свој рад не траже новчану надокнаду. Али, врло је важно нагласити да организатори волонтирања, тј. институције и организације које желе организовати акцију на којој учествује велики број волонтера, морају обезбиједити основне услове за њихов рад“, кажу из Омладинског комуникативног центра из Бањалуке.

Истичу да, уколико волонтери волонтирају читав дан, мора им се обезбиједити освјежење и храна. Превоз им мора бити обезбијеђен и мора постојати особа у функцији супервизора која ће бити задужена за рјешавање свих насталих проблема на терену. Ово све је дефинисано Законом о волонтирању РС.

„Људи на терену којима волонтери долазе да помогну морају да знају да  њихов рад није плаћен. Они долазе својом вољом и, ако увиде непоштовање тога што раде, исто тако могу да оду. Јер су  добровољци. И њихов труд и рад се морају поштовати“, каже она.

Волонтери који су имали добра искуства и даље желе да волонтирају. Путем телефона, односно друштвених мрежа, јављају се у ОКЦ са  питањима да ли има нових акција, те да би радо учествовали. Ситуација као ова која нас је задесила оставља посљедице које се санирају мјесецима, тако да посао волонтера није ни изблиза готов, а волонтери који су били на терену то добро знају и спремни су да помажу и даље.

„Волонтери који су имали лоша искуства, наравно, не дијеле ентузијазам првих. По њиховим ријечима да се закључити да су они сада на опрезу. Волонтираће они и даље, али ће се претходно добро распитати о самој акцији, организатору и условима волонтирања. Дакле, због лоших искустава, имају мање повјерења. Што се  њиховог психофизичког стања тиче, да се извести један генерални закључак, а то је да су волонтери погођени ситуацијом на терену, и обично су коментари ишли у смјеру да се природа мора почети поштовати, јер посљедице које је оставила  поплава горе су него посљедице минулог рата“, објашњава Кукрика.

Према ријечима оних који раде директно на терену, млади су и даље заинтересовани за волонтирање. Ситуација је била шокантна за већину људи и доста се појединаца, организација и институција у први тренутак није најбоље снашло у ванредним условима, што је довело до доста пропуста, али по информацијама које добијамо са терена,  то није умањило ентузијазам људи који су вољни да помогну. Сви напомињу да се направљене грешке не смију више поновити уколико се жели задржати повјерење волонтера.

Бука.ба

Коментари / 0

Оставите коментар