Повећава се транша ММФ-а

Гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић рекао је да су представници Међународног монетарног фонда обећали дуплу помоћ БиХ и специјални програм за санирање штете од поплава у износу од 200 милиона КМ, које би БиХ могла повући крајем јуна.

Република Српска 28.05.2014 | 07:14

"Охрабрује ме јучерашњи састанак са представницима ММФ-а. Видио сам промјену у њиховом приступу. БиХ би кроз стендбај-аранжман до краја јуна од ММФ-а могла повући укупно око 400 милиона КМ", рекао је Козарић.

Он је у завршном обраћању на Форуму за просперитет и запошљавање у БиХ, који је завршен у Сарајеву, рекао да је природна катастрофа која се десила у БиХ "прве кораке оптимизма" вратила на почетак.

"Ако погледате економске показатеље, забиљежили смо раст од 1,6 одсто у 2013. Међутим, ако погледате незапосленост, БиХ на жалост има слабију позицију од Македоније. Незапосленост је највећи проблем у БиХ", поручио је Козарић и додао да се треба окренути обичним грађанима, јер они заслужују шансу.

Он је истакао да се ефекти природних непогода збрајају и да ће се штете мјерити милијардама.

"Требаће времена, средстава, капитала, али што прије треба успоставити план обнове", рекао је Козарић.

Говорећи о економској ситуацији у БиХ, Козарић је рекао да су Тешањ, Градачац и Горажде, гдје нема незапослених, позитивни привредни примјери које треба афирмисати.

"Без реформи не можемо. Болне компромисе требамо учинити, направити квалитетнију алокацију јавних прихода, јер имамо највећу јавну потрошњу у региону. Морамо јачати одговорност у трошењу јавних прихода. Потребна је већа транспарентност", поручио је Козарић.

Према његовим ријечима, власти се морају упустити храбрије и снажније у борбу против сиве економије. "Забиљежено је присуство сиве економије око 33 одсто. Инспекције постоје на свим нивоима и то се може учинити", рекао је Козарић.

Према његовим ријечима, банкарски сектор је у БиХ пласирао 16 милијарди КМ, а штедња грађана износи осам милијарди КМ.

Козарић је оцијенио да су банке одиграле значајну улогу у запошљавању, али да требају репрограмирати обавезе за грађане погођене поплавама и да тако подрже своје клијенте.

"Од наше дијаспоре смо примили 3,5 милијарди КМ и не можемо их доживљавати као пошиљаоце новца. Потребни су нам нови приступ и идеје", рекао је Козарић и додао да је до сада било 10,9 милијарди КМ директних страних инвестиција.

Према његовим ријечима, услов за већи прилив инвестиција је политичка стабилност која се мора обезбиједити, као и напредак у евроатлантским интеграцијама, за шта ће бити потребни болни компромиси.

"Потенцијал постоји и желим да вјерујем у будућност БиХ", рекао је Козарић и додао да 38 одсто потенцијала воде није искориштено, да БиХ има суфицит извоза енергије, а 53 одсто земље је покривено шумом и постоји потенцијал прераде дрвета.

Козарић је рекао да тржиште рада мора постати мобилније, односно радницима не би требало да представља проблем да мијењају мјеста живљења у складу са захтјевима посла.