Преиспитати рад институција на нивоу БиХ

Република Српска у једанаестом извјештају Савјету безбједности УН истиче да је неопходно тренутно и детаљно преиспитивање институција на нивоу БиХ, те предлаже оснивање заједничких одбора на челу са органима власти Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/, уз учешће представника ЕУ, ради оцјене њиховог рада.

У дијелу извјештаја који се односи на потребу реформи на нивоу институција БиХ наводи се да би тај одбор оцјењивао транспарентност, ефикасност, оправданост трошкова, и што је најважније, потребу за постојањем датих институција, а резултати би били представљени јавности.

"У свим случајевима у којима би се утврдило дуплирање ентитетских и кантоналних институција, претпоставка је да би се укинула централна институција, а средства преусмјерила на ентитетске и кантоналне институције, с циљем њиховог јачања и обуке на том нивоу", наводи се у документу.

Уколико би се утврдило да су запослени у институцијама БиХ квалификовани и посвећени ефикасном пружању услуга грађанима, понудила би им се упоредива мјеста у институцијама на нивоу ентитета и кантона.

"Описано преиспитивање и програм реформе били би најбољи могући одговор БиХ и међународне заједнице и на захтјеве изражене у демонстрацијама виђеним током протеклих неколико мјесеци у многим градовима БиХ, којима се тражи реаговање власти", истиче се у дијелу извјештаја који се односи се на потребу значајнијих реформи на нивоу институција БиХ које се упорно опиру промјени, попут оних у области правосуђа.

С тим у вези, подсјећа се да је структурални дијалог о правосуђу, који се одвија под окриљем ЕУ, открио да правосуђе на нивоу БиХ обилује мањкавостима, а да су модели рада његових институција неспојиви са европским стандардима и представљају повреду међународних споразума о људским, грађанским и политичким правима.

Као примјер за то у извјештају се наводи чињеница да је рад Суда БиХ у толикој мјери нетранспарентан да Суд од августа 2012. године није објавио текст ниједне одлуке у предмету ратног злочина.

"Такође, Суд БиХ је првостепени суд, али доноси правоснажне одлуке против којих није могуће изјавити жалбу независној правосудној институцији, чак и када право на такву жалбу налаже Европска конвенција о људским правима и основним слободама", наводи се у документу.

Подсјећа се и да је Европски суд за људска права недавно донио одлуку у којој наводи да казне изречене двојици оптужених за ратни злочин представљају кршење Европске конвенције, те констатује да Суд БиХ годинама примјењује исту казнену праксу. Међутим, у саопштењу предсједница Суда БиХ инсистира на томе да Суд неће мијењати ту праксу.

Такође, у јануару 2014. године, бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић позвао је озлоглашеног бошњачког ратног команданта Насера Орића у Предсједништво и најавио да Орић никада неће бити процесуиран за своја дјела, било унутар или изван БиХ.

"Без обзира на ове и остале озбиљне повреде европских стандарда, представници ових институција БиХ, уз подршку одређених припадника међународне заједнице, критикују настојања Републике Српске усмјерена ка њиховој реформи као `подривање државних институција`", подсјећа се у извјештају и напомиње да је инсистирање Српске да се овим озбиљним институционалним проблемима да приоритет у оквиру структуралног дијалога осуђено као "блокирање напретка".

Када је ријеч о Тужилаштву БиХ, Република Српска упозорава да ова институција мора престати са дискриминацијом српских жртава у истрагама и процесуирању ратних злочина.

"Тужилаштво БиХ је, у најбољем случају, индиферентно када је ријеч о процесуирању ратних злочина Бошњака над Србима, а неке Бошњаке починиоце чак и штити", истиче се у извјештају.

Подсјећа се да је један бивши међународни савјетник у Тужилаштву БиХ рекао у 2012. години да многи тужиоци показују крајње оклијевање да процесуирају Бошњаке за злочине против Срба и да такве предмете не прате енергично.

"Ово непоступање се види у евиденцијама Тужилаштва БиХ. На примјер, Суд БиХ је донио правоснажне осуђујуће одлуке за 10 пута више Срба за ратне злочине против Бошњака, него обрнуто. Тужилаштво БиХ подигло је оптужнице против 121 Србина, 14 Хрвата и нула Бошњака", истиче се у документу упућеном савјету безбједности УН.

Република Српска упозорава и да многе централизоване институције БиХ, које је незаконито наметнуо високи представник, нису у складу са подјелом надлежности између ентитета и нивоа БиХ, нити дјелотворне у смислу пружања услуга грађанима.

"Без обзира на ове суштинске недостатке - а ове институције имају тенденцију да крше међународне стандарде у погледу транспарентности и одговорности - оне генерално уживају неподијељену подршку међународне заједнице. Вријеме је да се увиди да ове институције морају оправдати своје постојање потребом за њиховим услугама и радом", наводи се у извјештају.

У документу се упозорава и да институције БиХ имају екстремно високе трошкове упркос драстично мањем броју одговорности и функција у односу на ентитетске институције, за шта су примјер Оружане снаге БиХ, које коштају грађане скоро четири пута више од најскупље институције на нивоу БиХ - Управе за индиректно опорезивање.

"Даље продубљивање ових проблема доноси подјела стране помоћи. Велика пажња странаца усмјерена је на институције БиХ, које имају најмање утицаја на свакодневан живот грађана БиХ", упозорава Српска.

У документу се напомиње да су САД, према извјештају Конгресне истраживачке службе из 2013. године, БиХ дале двије милијарде долара од стицања независности до данас, а да треба примијетити да се у извјештају наглашава да је "америчка помоћ усмјерена на јачање институција БиХ на државном нивоу".

Српска истиче и да битан елемент реформских настојања на нивоу БиХ мора бити дјеловање против корупције, напомињући да Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ /АПИК/ већ извјесно вријеме добија међународна средства, али је остварила мали напредак на акционом плану дјеловања против корупције.

"Тренутно, АПИК чак нема ни свој телефонски број на који би грађани могли да пријаве корупцију званичника", наводи се у извјештају и додаје да су програми борбе против корупције најдјелотворнији на нивоу ентитета и кантона.

С тим у вези, Република Српска сматра да, умјесто да каналишу средства за борбу против корупције искључиво преко институција на нивоу БиХ, ЕУ и остали међународни донатори треба да финансијски помогну примјену стратегије за борву против корупције Републике Српске и сличне напоре на нивоу ФБиХ и кантона.