Озакоњена корупција у БиХ

Аналитичари упозоравају да БиХ има већ усвојено више од 10 антикоруптивних закона, и на ентитетским и на државном нивоу. Али извјештаји показују: што је више закона усвојено, то је већи индекс корупције у БиХ.

Дјелимично је то због лоших законских рјешења, која иду у корист корупцији, а и она рјешења која су добра се не проводе, оцјењују аналитичари за Радио слободна Европа.

БиХ има већ довољно усвојених закона за озбиљну борбу против корупције, оцјењује Адис Араповић из Центра цивилних иницијатива, али ти закони се не примјењују, каже за Араповић:
 
„Нећемо погријешити ако кажемо да је то преко 10 закона које можемо сврстати у ту област антикоруптивних правних норми. Саме правне норме, поред тога што могу бити штетне, могу бити само мртво слово на папиру. Већ пар година свједочимо релативно добром, повољном антикоруптивном законодавству, рецимо у вези са питањем финансирања полтичких странака, али то није била препрека за противзаконито понашање, за манипулацију унутар изборног процеса на штету државе изврдавајући, уствари, кључне особине закона, а у корист побједе или доброг пролаза на изборима. Сам број закона који је донесен, њихов садржај тек треба да се покаже у пракси као позитиван и оптимистичан фактор за систематску борбу против корупције у БиХ, што досад дефинитвно није био случај", наглашава Араповић.

У БиХ је систем корупције тако организован да увијек има начин да се ради „по закону“, а у корист оних који се баве корупцијом, оцјењује Срђан Благовчанин, из Транспаренцy Интернатионала БиХ, наводећи примјер Закона о јавним набавкама, области у којој је корупција најизраженија:

„Постоји јако пуно проблема у пракси који су општепознати, од оног фамозног цјепкања уговора да се не морао расписивати јавни позив, па до накнадних анекса који у потпуности мијењају суштину и начин имплементације уговора. Такође је познати начин да се прилагођавају у позивима услови за унапријед познатог извођача радова или добављача услуга, тако да су то генерално највећи проблеми. У том смислу, наш је став да је неопходно јачати антикорупцијске одредбе самог закона и неопходно је оснажити капацитете институција које примјењују - прије свега мислим на Одјељење за жалбе", каже Срђан Благовчанин.

Разлог за овако висок степен корупције у БиХ треба тражити и у спрези политике и судства, каже предсједник Удружења грађана “Слободна Република” Никола Дроњак:

„У спрези између тужилаштва и судова, високе политике, то све уклопљено у организовани криминал, тако да сви штите и нема ко да подноси тужбе, нема ко да води истраге и на крају нема ко да суди у погледу тих афера", наглашава Дроњак.
 
Без озбиљног опредјељења да се корупцији стане у крај у БиХ неће бити ни резултата, упозоравају у невладином сектору.