Контраверзни Додиков савјетник: "Кад идиоти марширају"

Претходних дана ишчитавао сам шкработине Пере Симића, савјетника Милорада Додика за медије. Нема шта нема у тим његовим језичким посртањима, која су објављивана у “Независним новинама”, у периоду  од
 марта 2004. па до октобра 2006. године.

Република Српска 27.04.2014 | 17:21

Са ове дистанце уочљиво је да је Симић све то вријеме био најгорљивији поклоник Карле Дел Понте, коју је врло приљежно бранио, а, уз то, није се либио да у мрежу подршке хашким оптуженицима стрпа све најважније институције Републике Српске.   

 

Симић је, својим уско ограниченим фондом ријечи, тешко нападао и тадашњег премијера Србије Војислава Коштуницу, потом Тому Николића, Александра Вучића и бројне друге србијанске политичаре, не
бирајући ријечи погрде на њихов рачун, а истрајно је заступао ставове Чеде Јовановића.

 

Чак је Симић и укоричио своје баљезгарије у недјелце под именом “Кад идиоти марширају”, што је изванредно свједочанство лицемјерства, лаживости и, што не рећи, психотичности најужег окружења Милорада Додика.

 

 “Наслов ‘Кад идиоти марширају’ сам изабрао сам јер најбоље одсликава оно и оне о чему и о којима сам писао. Данас би вам она можда могла дати и одговор откуд такав бродолом једне политике који се догодио на тек завршеним изборима…У писању колумни углавном сам се служио комичним стилом, јер такво разобличавање стварности, како рече један угледни професор, ‘можда је најдемократскија критика’",
појаснио је “домете” својих лутања целебралном канализацијом комични Перо Симић у тексту “Хронологија наше странпутице”, објављеном у НН 12.10.2006. године.

 

Његова стална мета био је Војислав Коштуница, јер није хтио да има ишта са Додиком, а када се тај србијански политичар измирио са овдашњим Газдом, Симић се потрудио да његове шкработине нестану са лица земље.


Веома је интересантно да се међу Симићевим “Идиотима који марширају” нашао и Емир Кустурица, којег је Додиков лични примитивац окарактерисао као “политичког далтонисту”, јер се дружи са Коштуницом.

 

Устврдио је то Симић у тексту “Марадона умјесто Младића”, објављеном у НН 16.06.2005. године. Тај текст вам стављам на увид, а прије тога још да напоменем да су данас Симић и Кустурица нераздвојни.

 

Да ли је Кустурица схватио да је Симић у праву или је, пак, Симић одустао од својих ставова, непознато ми је, а није ми ни битно. Али ми је итекако познато да је “политички далтониста” пао тако ниско да себи дозвољава да данас потписује Симићеве умоболне опсервације, као што је то био случај са психотичним уратком “Триша и Васке, од чобанина до генетског инжењеринга”, објављеном у “Еуроблицу” (03.04.2014.), који уређује новинарска мрцина Анђелко Козомара, познат по томе што је дужан милионе и Богу и народу и свим фирмама са којима је пословао. (наставиће се)


ТЕКСТ ПЕРЕ СИМИЋА О ЕМИРУ КУСТУРИЦИ

НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ, 16/06/2005

ПОЛИТИЦКА ЕСТРАДА

МАРАДОНА умјесто Младића


Аутор(и):
ПЕРО СИМИЋ

Покушавајући ваљда да промијени архаични имиџ свог пријатеља и по личном признању истомишљеника предсједника Владе Србије Војислава Коштунице, велики филмски редитељ Емир Кустурица, коме изгледа с правом приписују и политички далтонизам, прије два дана је Воји директно у кабинет довео свјетску фудбалску легенду Дијега Арманда Марадону.

Због гужве коју су направили новинари пред зградом Владе Србије, тог поподнева, кроз Београд је, захваљујући неупућенима, брзо пукао глас да се у истој згради иза затворених врата Коштуница пријатељски убједује са хашким бјегунцем Ратком Младићем око добровољне предаје.

Али, авај! Био је то само сусрет фудбалског чаробњака и неспретног премијера кога је режирао дописни члан Демократске странке Србије Емир Кустурица.

Како ствари стоје, предсједник Србије Борис Тадић ће као одговор Коштуници морати пред Видовдански концерт "Бијелог дугмета" примити Горана Бреговића, који ем не прича са Кустурицом, ем се некако прећутно за вријеме "подјела" Ðиндић или Коштуница "наслонио" на Ðиндића. Биће то добра прилика да два Европејца на дан концерта у Београду прославе уз пут и годишњицу Милошевићевог одласка у Хаг.

Не би ме чудило да је један од Бреговићевих разлога за концерт "Дугмета" у Београду, баш на Видовдан, био и симболично подсјећање на дан када је велики диктатор на сву срећу спремљен у Хаг, а Србија кренула европским путем. Но, без обзира на то што се умјесто Младића у Коштуницином кабинету нашао славни Марадона, у Београду су сви некако у увјерењу да се прица о Ратку Младићу приводи крају. Поготову након оних видео-записа са бруталним сценама убиства сребреничких Бошњака које су поцинили "шкорпиони".

То и због тога што је и у тамошњим медијима завладало ванредно стање ишцекујући да напокон капитулира најтраженији генерал у Европи.

У Београду се, након дуже паузе, поново стационирала екипа ЦНН-а као и екипе још неких познатих свјетских телевизијских кућа, које, увијек имају добре информације. Како ствари стоје, ваља нам показати стрпљење јер је сезона лова на Младића, како кажу, отворена.

Кад се чекало десет година, онда неће бити проблем чекати још, поготову што многи тврде да се ради о данима. Искрен да будем волио бих да се то догоди што прије, из више свима нама познатих разлога, а и због тога што се у свеопштој хашкој грозници, која је због Младића и појачана ових дана, поново почело пријетити новинарима.

Тако је главном уреднику београдског дневног листа "Данас" Грујици Спасовићу упућена пријетња смрћу из Републике Српске од особе која се представила као обезбјеђење Ратка Младића. А шта би друго могло из Републике Српске, већ пријетња?

Тај до данас непознати члан обезбјеђења Младића или евентуално његов поштовалац, запријетио је да ће Спасовићу "одсјећи главу", руке и ноге зато што је прије неки дан писао о Ратку Младићу. А ријеч је о информацији коју је "Данас" добио из повјерљивих извора у којој се говори да се воде преговори о предаји Младића "који се налази у једном граду у унутрашњости Србије.

Занимљива је та реторика и филозофија простака на овим просторима који пријете само новинарима који су се ето "дрзнули" да Младића или Караџића "шаљу" у Хаг. При томе, они уопште не реагују на сада већ одомаћене изјаве политичара да одговорни за злочине морају ићи у Хаг. Зашто по правилу обични грађанин, који се јавно декларише за одлазак оптужених у Хаг, мора увијек бити "идиот" и "издајник" и бити изложен пријетњама, док су само политичари поштеђени тих "епитета".

Или је ријеч о томе, да су они у ствари поштеђени излива бијеса и пријетњи примитиваца, јер их примитивци добро познају, као и себе саме, те им не вјерују када се ови јавно залажу за привођење правди оптужених
за ратне злочине.

Спреман сам да повјерујем да наведене пријетње представљају понекад друго лице власти. Но, да би глупост била комплетна, побринуо се ко би други до Радованов брат Лука Караџић. Тик након што је амерички подсекретар Николас Барнс устврдио оно што знају и птице на грани, да су ове главоње из наше власти у Републици Српској у вези са Радованом Караџићем.

Елем Лука, који код нормалног човјека може да изазове само смијех, по пет хиљадити пут нам је ових дана дао на знање, ваљда да не заборавимо, да се његов брат Радован неће никада предати. И то знате зашто? Јер би то значило, како рече недоучени Лука, аутоматско укидање Републике Српске.

О томе да би Република Српска могла нестати ако се његов брат не преда, Лука није размишљао, јер је то тешка дисциплина за њега. Медутим, интересантно би га било запитати, откуд зна да се Радован неће предати? Ако му је то Рашо рекао прошле, можда је ове недјеље промијенио мишљење, након све ове приче која се води око Младића. Нека то Лука добро провјери кад се опет виде.

Не вјерујем да је то ривалство између Радована и Ратка извјетрило. Можда нас Радован, само да би био испред Ратка, изненади све, посебно брата Луку и власти у Републици Српској па се преда ових дана. И онако нам је читав живот приредивао изненађења. Ружна, наравно!

СлободанВасковицБлог