Сјећање на жртве Јасеновца

 

Служењем Свете архијерејске литургије у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици јутрос је настављено обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Република Српска 27.04.2014 | 10:10

 

Литургију је уз саслужење више свештеника предводио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, а присуствовао је велики број вјерника, родбине и потомака страдалих.

Молитви за покој душа страдалих жртава логора Јасеновац присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија, начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро и остали званичници ове општине, градоначелник Приједора Марко Павић, начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници СУБНОР-а, удружења логораша, политичких партија, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Парастос и помен невиним жртвама усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини данас ће бити служен 12.00 часова у Спомен-подручју "Доња Градина", на територији општине Козарска Дубица.

Служењу парастоса претходиће полагање вијенаца на гробном пољу "Тополе" у 11.30 часова, а обраћање званичника планирано је у 13.00 часова.

Синоћ је у Козарској Дубици, у оквиру Меморијалне академије, изведен ораторијум "Голгота јасеновачка", чиме је почело обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

У систему концентрационих логора Јасеновац, Доња Градина представља највеће стратиште тог логора, које се простире на 116 хектара на којима се налази 64.800 метара квадратних масовних гробница.

Српско, јеврејско и ромско становништво довођено је из Поткозарја и других дијелова злогласне Независне државе Хрватске и одмах у колонома вођено је на губилиште у Доњу Градину. Након ликвидације, лешеви су закопавани или бацани у ријеку Саву.

Према процјенама стручњака, у периоду од 1941. године до 1945. године у том логору убијено је више од 700.000 дјеце, жена и стараца, навише Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац основала је и њиме управљала Независна држава Хрватска. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим губилиштем које је током рата постојало у свијету.