Србија у завјетрини Берлина и Москве

Одлука будућег премијера Србије Александра Вучића да се Србија не сврстава ни на чију страну у кримској кризи најрационалнији је потез у новој хладноратовској игри живаца између Истока и Запада.

Република Српска 04.04.2014 | 23:24 Одлука будућег премијера Србије Александра Вучића да се Србија не сврстава ни на чију страну у кримској кризи најрационалнији је потез у новој хладноратовској игри живаца између Истока и Запада.Ово балансирање Београда на танкој украјинској жици је можда и једини начин да Србија настави пут ка Бриселу, а да нам Москва не затвори врата - слажу се саговорници „Новости“, иако су свјесни деликатне позиције у којој ће се наћи будућа влада. Њемачки и руски званичници већ неколико дана шаљу готово идентичне поруке - да су задовољни реакцијама власти Србије и да разумију специфичну позицију Србије према дешавањима на Криму. Благонаклон став Берлина према Вучићевом потезу, али и сумњичавост Ангеле Меркел према увођењу санкција Кремљу, практично је и нека врста гаранције да би Србија могла да остане у завјетрини глобалног „судара дивова“, а наруку јој, како процењују аналитичари, иде и то што се увелико спекулише о тајној осовини Њемачке и Русије на Старом континенту. Осим тога, и Вучић је изградио добре политичке везе и у немачкој и у руској престоници. Без препрека о дипломатаским маневрима Србије у украјинској кризи, који за циљ имају очување односа са Русијом и наставак интеграција, шеф дипломатије Иван Мркић каже за „Новости“ да су једини могући. "Србија поступа у складу са нашим обавезама, процјенама шта је најбоље за нашу земљу и шта налаже тренутна ситуација, када још није оформљена влада, у складу са вољом народа управо исказаном на недавним изборима. Сви имају разумијевања за нашу позицију и увјерени смо да неће бити препрека на нашем даљем путу у остваривању спољнополитичких приоритета", каже Мркић. Професор међународног права Предраг Симић тврди да „држање равнотеже“ Србији на дужи рок може донијети корист: "Очигледно је да је на дјелу почетак стварања осовине Берлин-Москва, односно помјерање тежишта Европе ка Истоку. Зато Њемачка и Русија и новој влади треба да остану у врху спољнополитичких приоритета". Бивши амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић каже за „Новости“ да оно што је схватила и поручила Њемачка, када је реч о несврставању Србије ни на једну страну у новој геополитичкој игри, схватају и сви остали у ЕУ, али то не говоре гласно: "Угрозити наше интересе у односима с Русијом зарад једне изјаве да подржавамо санкције ЕУ према Москви било би заиста самоубилачки и то нико не очекује од једне зреле и озбиљне дипломатије и спољне политике, а мислим да је наша, ипак, таква", Он подсјећа да се осовина Берлин-Москва у историји „рађала“ бар десетак пута и да српска дипломатија мора да уважи нове геостратешке околности, а то је да Њемачка почиње да надилази Европу и постаје свјетски актер. Зато све тенденције које долазе из Берлина и Москве, сматра Висковић, треба да остану високо у фокусу наше спољне политике. Душан Лазић, некадашњи српски амбасадор у Кијеву, објашњава да Њемачка и Русија имају заједничке економске интересе и да ни једној ни другој држави не иде наруку да се они поремете: "Њихова узајамна зависност је огромна и отуда то бар привремено смиривање ситуације на линији Берлин-Москва. Видећемо како ће се у цијелој причи даље позиционирати друге јаке чланице ЕУ. Што се тиче Србије, треба да се поставимо мудро и да извучемо корист из овог сукоба великих". Брисел жели да власти у Београду подрже јединствен став ЕУ да политика Русије према Украјини и Криму није прихватљива - каже за „Новости“ шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт. Он се поново састао са српским шефом дипломатије Иваном Мркићем, којем је, како је рекао, још једном пренио очекивања Брисела: "Мислим да Влада Србије дели забринутост ЕУ због Украјине и Крима и да жели да види смиривање ситуације". Девенпорт одбацује тврдње да ни у самој ЕУ не постоји јединствен став око украјинске кризе, с обзиром на то да је Њемачка саопштила да сматра да економске санкције можда нису рјешење и да има разумјевања за избалансиран став Србије: "Став Брисела јесте јединствен и њега је пре недељу дана изразио Европски савет". На питање да ли ће се наставити притисци на Србију како би се јасно одредила према украјинској кризи, амбасадор ЕУ каже: "Није ријеч о томе, већ о озбиљној забринутости због ситуације која постоји и о томе како да је рјешимо на начин који поштује територијални интегритет Украјине".