Ухапшен Дарко Шарић!

Одбјегли нарко-бос Дарко Шарић ухапшен јутрос у заједничкој акцији којом су руководили министри правде Србије и Црне Горе.

Република Српска 18.03.2014 | 07:30 Одбјегли нарко-бос Дарко Шарић ухапшен јутрос у заједничкој акцији којом су руководили министри правде Србије и Црне Горе. Он је у 09.30 х стигао у Специјални суд. Шарић се крио у земљама Латинске Америке, прелазећи из једне земље у другу, где је и пронађен. Након што је ухваћен, он је пребачен у Црну Гору где је званично ухапшен. Како сазнајемо, најважнију улогу у његовом хапшењу имала је српска БИА и њен шеф. У 12 сати у Влади заказана конференција за новинаре. Очекује се да тада министар правде Србије Никола Селаковић саопшти више детаља о хапшењу Шарића. Само неколико сати од како се појавила вест да је ухашен, Шарић је већ око 08,50 слетео на београдски аеродром, одакле је, како сазнајемо, одмах одвезен у полицијску станицу у Улици 29. новембар, а након тога биће пребачен у зграду Специјалног суда. Ко је, заправо Дарко Шарић? Шеф нарко мафије чије је хапшење неколико пута највљивано, у медијима се први пут "појављује" у октобру 2009, када су агенције пренеле да је уругвајска полиција запленила 2,8 тона кокаина на јахти "Мауи", под британском заставом, у луци Сантјаго Васкес, 25 километара западно од Монтевидеа. Том приликом ухапшене су две особе, Уругвајац и Србин, који су покушали да кокаин са јахте пребаце на прекоокеански брод, чија је крајња дестинација била западна Европа. Товар са дрогом пресретнут је у оквиру заједничке акције "Балкански ратник" америчке агениције ДЕА, српске БИА и полиције Уругваја. Паралелно, београдска полиција ухапсила је припаднике Шарићеве групе који су се затекли у Србији. У јануару 2010. за Дарком Шарићем расписана је међународна потерница. Према писању подгоричке Побједе 25. јануара 2010, а позивајући се на неименоване изворе из полиције, Дарко Шарић који је последњи пут виђен у Пљевљима десет дана раније, напустио је Црну Гору, и од тада му се губи сваки траг. Исти лист је касније писао да је Шарић побегао у Швајцарску. Милош Опарница, шеф Националног бироа Интерпола у Србији, обелоданио је 15. фебруара 2010, током гостовања на Б92, да је полиција почела да се бави Дарком Шарићем још 2000. године због прања новца, што је вероватно био почетак распетљавања читавог случаја. У фебруру 2010. из Управе полиције Црне Горе саопштено је да је Шарић, осумњичен у Србији за шверц кокаина, напустио територију Црне Горе илегално, неколико дана пре него што је црногорском бироу Интерпола достављена међународна потерница. Опарница је затим обелоданио да је Србији најмање 15 земаља доставило информације о вођи највећег нарко-клана у овом делу Европе, Дарку Шарићу. Опарница је поменуо да медији шпекулишу о Шарићевом боравку у боравку у Чешкој, Словачкој, Швајцарској, коментаришући да је Дарко Шарић био "активан" у више од пет држава. Тужилаштво за организовани Србије подигло је 13. априла 2010. оптужницу против Шарићеве групе. Дан после, државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је да је суштина борбе против нарко-клана Дарка Шарића и осталих криминалних група откривање њихових веза са појединим државним функционерима из јавних предузећа, као и носиоцима државних функција. По Хомену, бројни бивши политичари постали су успешни бизнисмени и то одмах након што су напустили политику. Као први корак навео је проверу токова новца у предузећу "Маестрал турс", које је одузето од групе Дарка Шарића. По његовим речима "Маестрал турс" је, између осталог, власник два хотела у Новом Саду "Војводине" и "Путника", а хотели у Војводини су куповани преко предузећа "Палић". Хомен је такође рекао да су финансијски успон, послови са дрогом и моћ Шарића евидентни од 2004. до 2009, и у тих пет година треба тражити људе из власти који су им помагали, ако је реч о прању новца. По њему, при утврђивању ко их је штитио постоје три правца истраге - државни функционери, политичке странке и оперативци МУП-а. Према писању београдског Блица из априла исте године, Дарко Шарић, оптужен за кријумчарење велике количине кокаина током 2009. године, сарађивао је и са Звезданом Терзићем, бившим редседником Фудбалског савеза Србије, за којим је расписана потерница због незаконитих трансфера четири фудбалера. У тексту су наведени састанци Шарића и Терзића у једном од најелитнијих хотела на Црногорском приморју. Београдски лист Прес је у мају 2010. писао да су нарко-бос Дарко Шарић и чланови његовог клана направили почетком 2010. године план за ликвидацију највиших државних функционера Србије, оперативаца полиције и БИА, за шта је спремљен буџет од 30 милиона евра, којим је требало да буду финансиране акције на прикупљању информација о особама које раде на акцији "Балкански ратник", затим застрашивања, припреме и, коначно, извршења ликвидација. До ових података дошли су оперативци српске полиције и безбедносних служби. Специјални тужилац Миљко Радисављевић подигао је 6. августа 2010. нову оптужницу против Шарића и још осам особа због прања више од 20 милиона евра од продаје кокаина. Радосављевић је изјавио да је законски запрећена казна за прање новца у овом обиму између две и 12 година затвора. Тужилац је навео да је новац од дроге уложен у куповину пољопривредних добара и хотела у Војводини, као и у другим приватизацијама у Србији. Према наводима медија, Шарић је куповином и приватизацијом предузећа опрао више од 4,3 милиона евра и више од 200 милиона динара, што је укупно више од шест милиона евра. Ради се о новцу који је уложен у приватизацију и финансирање хотела "Путник" и "Војводина" и предузећа "Митросрем" Сремска Митровица. Медији су писали и да је главни Шарићев сарадник за оснивање и управљање оф-шор компанијама био Предраг Милосављевић, који је као финансијски стручњак био ангажован у Шарићевом предузећу "Муниципијум С". Крајем августа 2010 некадашњи шеф "Хипо Алпе Адриа" банке Тило Берлин, који је управљао овом установом од 2007. до 2009. у време када је власник била немачка "Бајерн ЛБ", изјавио је да не познаје Дарка Шарића. Њега је претходно бечки дневник "Естерајх" оптужио да је омогућио Шарићу да преко "Хипо" банке „опере" 100 милиона евра. Према "Естерајху" ова банка је опрала 100 милиона, при чему се овај лист позивао на интерни протокол и истрагу српских власти, у које је наводно имао увид, према којима је Шарић је преко оф-шор фирми уложио око 100 милиона евра на рачуне "Хипо" банке, претежно у Лихтенштајну, а паралелно је добио кредит у висини од 81,56 милиона евра од "Хипо груп Нетерландс корпорет фајнанс", а сестринска компанија "Хипо Алпе Адриа интернешенел АГ" одобриламу је кредит у висини од 17,9 милиона евра. Те кредитне линије су се, наводно, улиле на рачун предузећа "Блок 67 Асошијетс", које је градило комплекс станова "Белвил" у Београду. У октобру 2010. у Црној Гори је, на основу италијанске потернице, ухапшен рођени брат Дарка Шарића, Душко. Потерница га терети да је у Италији био организатор групе која је у у тој земљи препродавала кокаин. Крајем октобра 2011. Специјално тужилаштво подигло је пету по реду оптужницу против Шарића и његових најближих сарадника. Суђење Шарићу и његовој групи због шверца више од две тоне кокаина из Латинске Америке у западну Европу 9. марта 2012, у Специјалном суду у Београду, формално је почело према одредбама новог Законика о кривичном поступку Велики део имовине привремено им је заплењен по Закону о одузимању имовине стечене кривичним делом, којом ће државни органи управљати до окончања кривичних поступака који су у току против њих. Тужилаштво за организовани криминал подигло је укупно пет оптужница против Дарка Шарића, због због трговине наркотицима и због прања новца. Председник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је 10. јануара 2013. да се стеже обруч око одбеглог нарко боса Дарка Шарића, као и да ће следећи корак бити његово хапшење. Према наводима Интерпола, постоје основе да се "лице које може бити Шарић и које је слично њему" налази у Јужноафричкој Републици, али разјашњења од Интерпола те земље није било. Коментаришући спекулације медија да је један министар у контакту са Шарићем, Дачић је најавио да ће уколико се то испостави као тачно, тај министар бити ухапшен. Према тврдњма јужноафричког новинара Џона Растена, лета 2012. Шарић је 2007. године обезбедио себи нови идентитет у Јужноафричкој Републици где је уписан у матичне књиге рођених као јужноафрички Бур Јан ван Хусел са местом рођења у Стеленбушу, провинција Западни Кејп. Према писању београдског Блица од 24. фебруара 2014, Безбедносно информативна агенције обавестила је америчку ДЕА да постоји кртица у српској полицији након пропале полицијске акције заплене дроге клана одбеглог нарко боса Дарка Шарића у марту 2009. Тада је све било спремно за реализацију акције заплене дроге клана Дарка Шарица и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана. Постојала је информација да је требало да се тона кокаина пребаци Радуловићевим бродовима. Међутим, полицијска акција је пропала. Касније је утврђено да је информација процурела из МУП-а Србије. Специјални суд у Београду изрекао је 26. фебруара 2014. меру одузимања пасоша адвокату из Новог Сада Радовану Штрбцу, који се сумњичи да је припадницима Шарићевог клана преносио полицијске информације о праћењу и прислушкивању, које је добијао од Бранка Лазаревића, тадашњег шефа кабинета Ивице Дачића. Штрбцу се пред Специјалним судом суди због оптужби да је прао новац за Дарка Шарића "зарађен" продајом кокаина из Јужне Америке, тако што је куповао предузећа и пољопривредна газдинства по Војводини. Он је међутим, на главном претресу у фебруару 2011. године, тврдио да је фирме куповао за себе, а не за Шарића, као и да се његовим именом служио због ауторитета. Дарко Шарић рођен је 21. октобра 1970. Чак шест пута је био осуђиван пресудама Општинског суда у Пљевљима због пет различитих кривичних дела, угрожавање сигурности на раду из нехата, уништење апарата у рудницима или другим грађевинским предузећима, уништење пословних и стамбених просторија, проневеру и недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Први пут је осуђен као малолетник 1988, када му је изречена васпитна мера појачаног надзора родитеља. Следећи пут је осуђен 1992. на условну казну, трећи пут 1994. на казну од четири године затвора. Изгледа да ту казну није одлежао до краја, пошто је већ 1996. поново осуђен на казну од четири месеца затвора. Већ две године касније, 3. септембра 1998. је осуђен на казну од два месеца, а после три месеца, 31. децембра исте године, осуђен је на казну од три месеца. Шарић је 2005. године добио држављанство Србије, српски пасош и личну карту, што је, према најавама српских званичника, предмет истраге.