Геноцидне намјере Фрање Туђмана

У Међународном суду правде данас ће представници српског правног тима наставити представљање противтужбе Србије у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991.

Република Српска 13.03.2014 | 07:51 У Међународном суду правде данас ће представници српског правног тима наставити представљање противтужбе Србије у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991. до 1995. године. Шеф правног тима Саша Обрадовић истакао је јуче да је Србија доставила довољно доказа да операција "Олуја" коју су извели хрватски државни органи испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида. "Изјава председника Хрватске Фрање Туђмана на Брионима од 31. јула 1995. када је направљен план за Олују са хватским војним вхром мозе да послужи као доказ постојања намере да се уништи део Српске националне и етничке групације која је живела у Крајини, у деловима које су штитле снаге Уједињених нација", рекао је Обрадовић. Представљајући противтужбу Србије пред 17 судија МСП-а Обрадовић је напомеуо да је постојање геноцидне намере Хрватске поткрепљено је и многим другим активностима, посебно интензивним злочиначким актима против Крјајишких Срба током и после операције "Олуја". Према његовим речима, Србија има легитимни интерес да захтева правду за жртве и избеглице из Српске Крајине од којих је више од 150.000 нашло заклон на њеној територији, од ког броја је једна трећина узела и њено држављанство. Поред образлагања низа доказа, Обрадовић је суду представио и податке Веритаса, према којима је у операцији Олуја и по њеном заврсетку, убијено је 1.719 Срба. Према известају УН, протерано око 200.000 људи, додао је шеф српског правног тима. У завршном одговору на Хрватску тужбу против Србије за геноцид у Хрватској од 1991. до 1995. године, Обрадовић је истакао да нема доказа да су политицке идеје опозиционог лидера Војислава Шешеља у себи садрзале геноцидну намеру, као и да Хрватска покушава да их импутира руководству Србије у време распрада бивше Југовалвије. "Хрватска покушава да изједначи Шешељев идеолошки концепт са прокламованим циљем бившег председника Србије Слободана Милошевића да сви Срби треба да живе у једној држави", рекао је Обрадовић и подсетио да ни Милошевић нити било ко из СПС-а никада није споменуо оно што је шешељ прижељкивао - за границе Србије -Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица. Обрадовић је на почетку излагања српског правног тима у понедељак навео да од самог почетка спора, хрватска тужба против Србије поднета суду у време НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године, иако је и доста Хрвата пропатило током конфликта, изразивши том приликом и жаљење за све жртве. Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рудна презентовања аргумената суду оба правна тима. То је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије. Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године. Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити. Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године. Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете. Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.