Прича из избјегличке колоне

Пред Међународним судом правде наћи ће се прича породице Стјеља, која је гранатирана у избјегличкој колони.

Република Српска 12.03.2014 | 09:01 Пред Међународним судом правде наћи ће се прича породице Стјеља, која је гранатирана у избјегличкој колони. У тој колони, Александра Стјеља изгубила је оца и деду, док су мајка, брат и она погођени гелером. Мајка је умрла исте године, на порођају. Иако је имала три године, Александрино сјећање на авионе над колоном било је пресудно да се 2002. пронађу посмртни остаци њеног оца. "Сјећам се да сам пала у несвијест, пробудила сам се у болници зашивали су ми руку и онда је баба ушла и вриштала је и рекла је још само му се рука мрда, знала сам да је ријеч о мом тати, знала сам да је ишао иза нас и он је изгорио, а она га је ухватила за руку", сјећа се Александра. После 19 година људи из колоне су разочарани и не очекују много од судова. Живе нови живот, не одричући се сјећања. "Ујко и ујна су нам стварно све пружили, ово ми је најтежи дио, осјећамо се као сва остала дјеца и стварно нормално живимо захваљујући њима јер нико други нам није пружио ништа осим њих", прича Александра. Да је у питању геноцид, они који су били у колони немају дилему. "Олуја" је услиједила после низа акција хрватске војске које су, кажу у Центру Веритас, имале за циљ етничко чишћење, о чему ће свједочити у Хагу. Директор "Веритаса" Саво Штрбац каже да ништа није остајало иза хрватске војске. "Олуја је извршена на фрустриран начин и огледа се да је ова акција изведена по систему спржене земље, а то значи куд хрватска војска прође не остаје ништа ни људи ни животиња ни кућа, ни било чега што је упућивало на Србе", рекао је Штрбац. У августу 1995, према подацима Веритаса, из Хрватске је протерано око 220 хиљада људи. Током и после акције Олуја, убијено је или нестало 1852 Срба.