Обрадовић: Хрватска тужба вјештачка

Заступник Србије пред Међународним судом правде /МСП/ у Хагу Саша Обрадовић назвао је данас хрватску тужбу за геноцид против Србије "вјештачком, неискреном и чак циничном", јер је у првој верзији тужбе Хрватска тврдила да је Србија одговорна за егзодус српског становништва.

Република Српска 10.03.2014 | 18:57 Заступник Србије пред Међународним судом правде /МСП/ у Хагу Саша Обрадовић назвао је данас хрватску тужбу за геноцид против Србије "вјештачком, неискреном и чак циничном", јер је у првој верзији тужбе Хрватска тврдила да је Србија одговорна за егзодус српског становништва. "Другим речима, Срби су, по првој тврдњи Хрватске, спровели етничко чишћење других Срба, које би пресудом требало назвати геноцидом", нагласио је Обрадовић у наставку изношења аргумената Србије пред МСП. Обрадовић је тужбу Хрватске за геноцид против Србије назвао "историјском иронијом", примјећујући да "и Хрвати и Срби врло добро знају шта је геноцид", чим је алудирао на усташке злочине из Другог свјетског рата. Он је указао на то да се без историјске подлоге не може схватити значај појаве Фрање Туђмана, као новог политичког лидера деведесетих година, који се "залагао за помирење између хрватских комуниста и неоусташког покрета", као ни "устанак којим су Срби у Хрватској реаговали на ту политику". "Супротстављајући се лажним тврдњама и крутом понашању Владе Хрватске која је покренула овај процес, ми ћемо се супротставити екстремном национализму као таквом, сваком и свачијем национализму, укључујући српском, када изазива патње других народа", закључио је Обрадовић. Он је истакао да Хрватска није пред суд изнијела ниједан доказ - документ или изјаву свједока - о постојању геноцидне намјере код вођства Србије, ЈНА или Срба из Хрватске. Обрадовић је указао да предсједник Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, која је свједочила прошле седмице у корист хрватске тужбе и која је економиста по професији, нема одговарајући ниво знања и професионалне вјештине да буде експертски свједок у том спору. Посебно се осврнуо на дио њеног излагања у којем је, како сматра, показала да није објективан свједок у том спору, већ да је "добила задатак", јер као и многи активисти зависи од донатора. То показује, каже Обрадовић, да није непристрасна. Образлажући контратужбу за геноцид над Србима из Крајине током операције "Олуја", у љето 1995. годиине, Обрадовић је истакао да је она била спроведена са "геноцидном намјером" да Срби буду уништени, дјелимично или потпуно, као етничка група. Прецизирао је да је 1.719 Срба убијено током и послије "Олује", а 6.361 током цијелог сукоба, као и да је у "Олуји" нестало око 900 Срба, а 400 ексхумираних тијела још чека на идентификацију. Позивајући се на извјештај генералног секретара УН из 1995. године, Обрадовић је навео да је око 200.000 Срба побјегло са подручја које су напале хрватске снаге, а данас у Хрватској живи три пута мање Срба него 1991. године. Обрадовић је истакао да Хрватска није изразила покајање, већ да је у свом поднеску изнијела оптужбу да су српске избјеглице "убијали други Срби, односно Војска Републике Српске" или да су Крајину напустили због "тешких животних услова, сиромаштва и опште несигурности". У наставку аргумената Србије, један од највећих свјетских ауторитета за питање геноцида професор Вилијам Шабас говори о теоријском концепту тог кривичног дјела. Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднијела у јулу 1999. године, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.