Бити или не бити за Крим

Ако је централна изборна комисија у Кијеву компјутерском блокадом бирачких спискова мислила да спречи најављени референдум на Криму 16.

Република Српска 08.03.2014 | 08:15 Ако је централна изборна комисија у Кијеву компјутерском блокадом бирачких спискова мислила да спречи најављени референдум на Криму 16. марта, овдашњи политичари су одмах одговорили да су локални бирачки спискови већ одавно спремни, да су их сачували још од прошлих избора и да ће их сходно неким променама само ажурирати. Политички живот је у знаку „бити или не бити” за Крим чији су лидери отишли у Москву да испитају расположење Кремља за своје потезе. На конференцији за новинаре овде у Симферопољу потпредседник владе Аутономне Републике Крим Рустам Темиргалијев рекао је да су од петка руске оружане снаге једине законите оружане снаге на целој територији Крима, а све друге, дакле и украјинске, нелегалне су и окупаторске, јер је одлука о приступању Крима Русији већ ступила на снагу. На питање чему онда референдум, он је одговорио да власт на Криму жели да народ потврди ту одлуку. Шта ће бити ако народ на референдуму не потврди ту одлуку? Ништа, онда идемо на изборе за нову скупштину Крима. На питање да ли је око Крима могућ кондоминиј Украјине и Русије, односно заједничко обављање власти те две државе на Криму, потпредседник је одговорио негативно. Лидер Крима Сергеј Аксјонов истовремено је упутио проглас официрима и војницима украјинских оружаних снага на Криму да положе оружје, да не служе „бандеровцима“ у Кијеву. Ситуација је историјска, нико не жели оружане сукобе, он разуме да су они дали једну заклетву, а они који не желе да се закуну новој власти на Криму могу слободно да оду у Украјину. Они који остану имаће исте или више чинове и боље плате. Ту постоје одређене нејасноће. Једни из власти Крима позивају украјинске официре и војнике да уђу у састав нових оружаних снага, други им поручују да једноставно пређу у састав руских оружаних снага на Криму. Или је само реч о вербалном дриблингу. Процењује се да је до сада на другу страну већ прешло око 3.500 припадника украјинске војске. Но, све базе те војске на Криму нису још разоружане, има официра који одбијају предају. Службени Кијев је објавио да је руска Црноморска флота намерно потопила стару крстарицу „Очаков” и тако блокирала пролаз украјинским ратним бродовима. Штета, био сам на крстарици „Очаков”, тада командном броду Црноморске флоте, када је она била у посети ЈРМ у Сплиту још у време СФРЈ. Стопама Крима кренуо је и град Севастопољ, чија је власт такође одлучила да се прикључи Руској Федерацији и да око тог потеза тестира вољу грађана на референдуму. Севастопољ је на Криму, али је историјски одувек имао посебан статус, па ако уђе у састава Русије такође тражи посебан статус. Севастопољ је још од 29. октобра 1948. био правно издвојен из Крима и постао је посебна територијална јединица у саставу Руске Федерације. Крим је једина аутономна република у саставу Украјине, територија од 27.000 квадратних километара која је, у оквиру прославе 300 година од уједињења Русије и Украјине, фебруара 1954. године одлуком тадашњег шефа СССР-а Никите Хрушчова декретом предата Украјини. Крим је од тада имао посебан статус аутономне републике, а у оквиру територије Крима град Севастопољ је опет имао свој посебан статус. Одлука да се Крим преда Украјини 1954. није ништа говорила о промени статуса града Севастопоља. До октобра 1991. и распада СССР-а Севастопољ је привредно, финансијски и организационо био директно подређен влади СССР-а, односно Савету министара СССР-а без икаквих ингеренција Украјине над тим градом, иако је у уставу Украјине из 1978. Севастопољ споменут као град у саставу Украјине. Та одредба тада није добила и сагласност Русије. Постојао је СССР па на то нико и није обраћао пажњу. Ако се за већину становника Крима може рећи да је проруски настројена, онда то за Савастопољ важи још више. Да нисам овде помислио бих да је целокупан живот на Криму у знаку очекиваног референдума. Али као да није тако. Да није неколико архаичних козака са огромним шубарама, референдум се и не би осећао на улицама. Осим што је јављено да ће улица Феодосија убудуће бити осветљена целу ноћ, и да се у главном граду Крима реконструише улаз у парк „Шевченко”. На раскршћу улица Горког и Жуковског сви мушкарци носе цвеће, а све жене носе црне чарапе. Већи број црних чарапа и мини сукања по глави становника ваљда не постоји нигде другде у свету. Мирослав Лазански