Србија од понедјељка износи контратужбу

У Међународном суду правде данас је завршена прва радна седмица усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991.

Република Српска 07.03.2014 | 22:08 У Међународном суду правде данас је завршена прва радна седмица усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју хрватске од 1991. до 1995. године.Током претходних пет дана своју тужбу за геноцид представио је правни тим Хрватске, а од понедељка 10. марта до петка 14. марта пред МСП-ом ће своју контратужбу предочити српки правни тим. Претходних дана хрватски правни тим образлагао је зашто сматра да су ратни злочини против Хрвата били геноцид и да су врх ЈНА и политичко вођство Србије "били свесни да српске формације чине геноцидна дела".Данас су покушали да побију један од кључних аргумената српске стране да Србија не може правно бити одговорна за злочине почињене пре 27. априла 1992. године, кад је створена Савезна Република Југославија.Јамес Крафорд, аустралијски професор међународног права који је члан хрватског правног тима, покушао је да побије тврдњу ту Србије. Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.Када је 2008. године суд проценио да је надлежан за одлучивање у том спору он није решио питање временске надлежности, јер је оценио да је то везано за садржину спора.Крафорд сматра да је Србија у време на које се односи хрватска тужба имала све прерогативе државе те да је контролирала ЈНА и српске паравојне формације.Србија је наследила правни субјективитет бивше СФРЈ, укључујући права и обвезе према Конвенцији о спријечавању и кажњавању геноцида иако у то вријеме није постојала као држава, рекао је Крафорд, преноси ХИНА. На данашњем заседању хрватски заступници су поновили да размере злочина које је Србија починила у Хрватској јасно показују геноцидну намеру Београда да уништи хрватско становништво на подручјима која су требала да постану део велике Србије, такође наводи хрватска агенција."Начин деловања је јасан, намера је јасна, уништење дела уплашене скупине Хрвата. То се може описати једино као геноцид", рекао је члан хрватског тима адвокат Кеир Стермер указујући на разлике између геноцида и етничког чишћења.Током претходна четири дана хрватски тим предвођен професорком мејдународног права из Ријеке Весном Црнић - Гротић представљао је своју тужбу тврдећи да је Србија извршила геноцид нас Хрватима, тако што је врло рано де фацто и де јуре преузела институције СФРЈ, укључујући и ЈНА. Приказани су и видео материјали којима су Хрвати покушали да поткрепе своја излагања.У понедељак ће излагањем српског правног тима бити настављена усмена расправа у том спору.Током наредне седмице српски правни тим на челу са искусним правником из Министарства спољних послова Сашом Обрадовићем представиће доказе о чињеници да је Хрватска извршила геноцид на Србима који су живели на њеној територији од 1991. до 1995. године, с акцентом на акцију Олуја. Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба предочава историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догадаја који су уследили од 1991-1995.године.У документу који је поднет медународном суду правде су подаци о злоцинима поцињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Меда.Поред Обрадовића у име Србије, на оптужбе из Хрватске сутра ће одговарати и них светских стручњака за питање геноцида, као што је канадски професор Вилијем Шабас и професори Андреас Цимерман, Кристијан Тамс из Немачке који ће се бавити питањима надлежности суда. Британски адвокат Вејн Џордаш и спрски адвокат Новак Лукић ће се посветити испитивању сведока чије је салушање планирано за уторак и среду.Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рудна презентовања аргумената суду оба правна тима.То је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије. Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.Србија је 10 година касније одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеницном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити.Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године. Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хоц судија из Србије и Хрватске.То су професор правног факултетау Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас.Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.