Више новца за српске повратничке општине

Закон о шумама у Ливањском кантону, а који су скупштински посланици усвојили у петак, коначно ће уредити стање у овој области, а повратничким општинама с већинским српским становништвом створити услове за бржи развој и бољи живот грађана, сматрају представници Срба у Кантону 10.

Република Српска 03.03.2014 | 10:30 Закон о шумама у Ливањском кантону, а који су скупштински посланици усвојили у петак, коначно ће уредити стање у овој области, а повратничким општинама с већинским српским становништвом створити услове за бржи развој и бољи живот грађана, сматрају представници Срба у Кантону 10. Славиша Михајловић, предсједник Клуба Срба у кантоналној скупштини, каже да се 85 одсто шума налази на територији српских повратничких општина, па је тако и усвајање новог закона од великог интереса за ове општине. "Њиме је регулисана шумска такса од осам одсто, што значи да ће Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово од тих такси добити око два милиона марака на годишњем нивоу. Такође, закон је дефинисао да ће 'Херцегбосанске шуме' убудуће приликом израде привредне шумске основе и код проглашавања шума добром од битног значаја морати тражити мишљење и сагласност општинских вијећа. Тиме ћемо директно утицати на будућу политику, која ће на неки начин одређивати смјернице и старање о шумама у Ливањском кантону", казао је Михајловић. На овај начин, како је рекао, општине у којима је привреда девастирана и у којима је приватизација накарадно спроведена добиће редовне приходе, као и прилику да учествују у политици управљања шумама, које су уједно и највеће природно богатство у том дијелу државе. Стевица Лукач, начелник општине Дрвар, каже како усвајање новог закона уједно значи и до 60 одсто више прихода за општине с већинским српским становништвом него досад. "Ово је добар искорак у правцу да се српске повратничке општине почну брже развијати, као и да се донесу неке економске, пословне и привредне одлуке с којима би се квалитетније развијали. Мислим да ће и дрвопрерађивачи и грађани имати пуно више користи, а на нама је да сви заједно покушамо да изграђујемо простор на којем се налазимо", казао је он, додајући како је ово вијест која ће охрабрити све оне који живе на овим просторима, као и за оне који то планирају. Како је оцијенио, позитивно је и то што локалне заједнице имају право активног учешћа у доношењу планова, као и у политици шумарства, те у контроли самог пословања. Урош Макић, начелник Босанског Грахова, каже како су законом направљени помаци у доприносима и таксама, али да је кључно питање у вези с опстанком и запошљавањем Срба повратника. "Од таксе смо досад имали око 150.000 марака, а сада ће бити три пута више. По законима који су на снази у Федерацији БиХ такса од шума треба да буде усмјеравана у инфраструктуралне пројекте који се односе на стварање бољих услова за живот. Од овог новца ћемо моћи рјешавати проблеме с путевима, струјом и кућама", казао је Макић. "Досад је располагање шумама било дефинисано федералним законом, који је Уставни суд Федерације прогласио неуставним, након чега је на нивоу кантона усвојена уредба, која је такође проглашена неуставном. На овај начин 'Херцегбосанске шуме' су имале слободу да аутономно одређују политику управљања шумама и саме одређују висину таксе коју су исплаћивале", појаснио је Михајловић.