Азбест на крововима школа пријети здрављу ученика

Кровови на одређеном броју основних школа у РС представљају потенцијалну опасност за здравље ученика и професора, јер су покривени салонитним плочама које садрже азбест, материјал за који је доказано да је канцероген.

Република Српска 20.02.2014 | 09:39 Кровови на одређеном броју основних школа у РС представљају потенцијалну опасност за здравље ученика и професора, јер су покривени салонитним плочама које садрже азбест, материјал за који је доказано да је канцероген. Тачних и поузданих података о броју школа са таквим кровом нема, али се процјењује да њихов број није занемарив. Наиме, иако је масовна градња са овим некада популарним материјалом, чије су карактеристике прије свега економичност и једноставност уградње, давно престала, многе школе га и даље имају на својим крововима, а с обзиром на то да је зуб времена велики број табли оштетио, опасност од штетних посљедица је тиме и већа. Тако је Основна школа "Данило Борковић" из Градишке само једна од оних на којој ове потенцијално опасне табле леже још од када је почела с радом. Школа је саграђена 1979. године, а плоче су на њој од првог дана градње. "Стање  крова   школе   је   лоше, јер су плоче испуцале, кров нам прокишњава  на  више  мјеста, док само можемо замислити у каквом се стању налази кровна конструкција, која је изграђена од дрвета", рекао је Зоран Миљевић, директор ове школе, додајући како су се по овом питању жалили и родитељи. Како каже, до сада су се обраћали ресорном министарству и Одјељењу за друштвене дјелатности општине Градишка, али засад до позитивног одговора за замјену крова није дошло. Како нам је потврђено, проблем са азбестним плочама на крову имају и школе у Котор Варошу. Душан Мишљеновић, предсједник Актива директора основних школа у Бањалуци, рекао је како није стручан да коментарише материјале којима су школе некада покриване, али је оцијенио како су услови у основним школама које похађају бањалучки основци задовољавајући.  Са друге стране, Предраг Илић, директор Института за заштиту и екологију РС, каже како би се требало радити на томе да ове плоче на свим објектима буду уклоњене. "Ако се налазе на крову и ако су добро причвршћене и нису сломљене, оне нису опасне, али ако се оштете, приликом ломљења могу да буду изузетно опасне јер се удишу прашина и честице, што доводи до обољења", каже Илић. Како је појаснио, у РС је донесен Закон о хемикалијама и усвојен Правилник о ограничењима  и забранама опасних хемикалија, којим је обухваћен и азбест. "Он се не смије производити, користити, а ни увозити, па нам је тако остао задатак да се ријешимо оног дијела који нам је остао из некадашњих времена", казао је Илић. Мирко Станетић, доктор специјалиста за плућне болести, каже како је још давно доказано да је азбест канцероген и да је удисање азбестне паре за људе који су се нашли у његовој близини изузетно штетно. "Проблем је прашина која се удише у плућа, јер се кристали азбеста који су у облику оштрих штапића забоду у ткиво плућа и немогу се искашљати, а усљед чега може настати обољење", појашњава он. Говорећи о заступљености овог материјала, он даје примјер Клинике за плућне болести која је такође прекривена овим плочама. "Оне би послије 20 година требало да буду замијењене јер се њихов површински слој усљед временских прилика претвара у прашину. Колико у тој прашини има азбеста и у ком проценту, не знам", закључио је Станетић. Министарство просвјете и културе РС нема података на колико школа је овај материјал остао незамијењен, али обећавају како ће за неколико година он нестати кроз реконструкцију објеката и уградњу нових материјала. "Влада је у протеклих осам година у санацију и изградњу нових основних и средњих школа у РС уложила око 42.956.000 КМ. Улагало се континуирано, санирано је 47 основних школа, четири фискултурне сале, те изграђено 13 нових основних школа и 16 фискултурних сала", казала је Бранка Рогач, портпарол овог министарства.