Шта је позадина убиства?

  Након тврдње Јелка Кацина да ван Србије постоји документација о политичкој позадини убиства Зорана Ðинђића, те да је довољно да се органи Србије потруде како би до ње дошли, и адвокат породице Ðинђић Рајко Даниловић верује да информације о политичкој позадини атентата треба тражити у иностранству, те поручује да је власт дужна да тај поступак доведе до краја.

Република Српска 19.02.2014 | 09:30   Након тврдње Јелка Кацина да ван Србије постоји документација о политичкој позадини убиства Зорана Ðинђића, те да је довољно да се органи Србије потруде како би до ње дошли, и адвокат породице Ðинђић Рајко Даниловић верује да информације о политичкој позадини атентата треба тражити у иностранству, те поручује да је власт дужна да тај поступак доведе до краја. Министар правде Никола Селаковић је оценио позитивном сваку најаву о постојању додатне документације у том случају, и апеловао да она буде достављена органима Србије. Између Кацинове поруке да је документација која сведочи о политичкој позадини атентата на Ðинђића доступна, те да органи Србије треба да се потруде и до ње дођу и апела министра Селаковића много је непознаница, па и спекулација. Известилац Европског парламента за Србију Кацин, наиме, данас у изјави Тањугу каже да не може ништа више да наведе, осим да таква документација постоји и да је на располагању. И док Кацин органима Србије поручује: "Не треба све тражити у Србији, нешто има и ван", поједини медији наводе да је документација у Трибуналу, док адвокат Даниловић верује да су у поседу поменутих докумената неке стране обавештајне службе. Кацин је, иначе, са још неколико посланика Европског парламента, раније покренуо иницијативу да се у процес који води укључивању Србије у ЕУ уврсти и обавеза наше земље да истражи политичку позадину Ðинђићевог убиства, тачније да то буде услов за отварање поглавља 23 које говори о правди и правима. Затим је Кацин за новосадски Дневник изјавио да је обавештен о томе да постоји додатна документација, изван Србије, а у вези је с поилитичком позадином атентата на Ðинђића, те да би она могла да буде искоришћена у случају покретања нове истраге. Кацин је чак министра Селаковића поменуо као особу којој је поверен задатак да тај посао оконча, што је сам министар, како је данас изјавио, сазнао из медија. Он се, додуше, "својој новој улози" није противио, напротив, рекао је да чињеница да је о њој обавештен из медија не претпоставља да жели да се "извуче", али је искористио прилику да апелује да се евентуално нова документација достави органима Србије, а уз то нагласио да је расветљавање убиства премијера, али и других тешких недела, и даље приоритет његовог министарства. Истина, из опаску, да ће то бити приоритет ако он на челу министарства остане и након избора. Адвокат Даниловић Тањугу је рекао да не зна шта Кацин има од података, да не може да нагађа, али сматра да није спорно да "неке стране обавештајне службе имају нека сазнања, која би можда могла бити од користи да ми најзад ставимо тачку на то питање ко политички стоји у позадини убиства Зорана Ðинђића". Не спорећи да је убиство премијера "пар екселанс" политичко убиство и да је немогуће да се цела истрага сведе на непосредне извршиоце атентата, на део "земунског клана" и криптодржавне организације - Јединице за специјалне операције, Даниловић каже да треба трагати за оним ко је политички подстицао то убиство. "Да ли има материјала о томе, вероватно га има. Истрага и цео судски процес нису ишли у том правцу. Они су ишли у правцу откривања непосредних извршилаца убиства и у томе је цела ствар расправљена, рашчишћена и утврђена", рекао је адвокат Ðинђићевих и поновио да је власт у обавези да расветли политичку позадину убиства. Власт, како каже, има дужност да цео поступак доведе до краја, ако може и "ако је добронамерна", у ком случају ће, он очекује, сарађивати и са њим али и с онима који су радили на том предмету као и са сваким другим ко има и интересовања и сазнања. Некадашњи блиски сарадник убијеног премијера Зорана Ðинђића, оснивач Института за јавну политику Владимир Поповић у актуелној власти у Србији види шансу да се расветли политичка позадина убиства премијера. Поповић, како каже, не зна шта је конкретно разлог што је та иницијатива из ЕУ сада кренула, али претпоставља да су "људи у Бриселу проценили да је у Србији коначно створена политичка клима и да су на власти људи који немају ниједан разлог да се та истрага не доведе до краја". Он иницијативу из ЕУ у сваком случају подржава "као свако ко жели да живи у земљи у којој нема тајни" и у изјави Тањугу каже:"Додатно је подржавам и зато што сам лично заинтересован да се то убиство истражи и зато што сматрам да је то нека врста обавезе коју имам као његов близак пријатељ и сведок свега што је пратило то убиство". Поповић подсећа да су готово све владе у Србији формиране након убиства Ðинђића, почевши од оне на чијем је челу био Војислав Коштуница, биле лично заинтересоване за то да се политичка позадина убиства Ðинђића не расветли и додаје да је, нажалост, и влада коју је контролисала странка Зорана Ðинђића била индиферентна према том питању. Јавност је, наводи још Поповић, након убиства Ðинђића, из самог врха власти, а пре свега заслугом саветника Војислава Коштунице који су преузели важне функције у држави, систематски била збуњивана како би се створила конфузија о природи атентата на Ðинђића. Иначе, додатна документација о политичкој позадини убиства Ðинђића највероватније би, према писању Данаса, могла да се налази у Хашком трибуналу, док извор тог листа наводи као знатно мање вероватну могућност да је она у поседу неке од бивших југословенских република или у некој од "старих чланица ЕУ". У Хашком трибуналу Тањугу је данас речено да су то само медијске спекулације.