Нове опструкције Института за нестала лица БиХ

Породице неста лих Срба и даље су незадовољне радом Института за нестала лица БиХ.

Република Српска 15.02.2014 | 16:13 Породице неста лих Срба и даље су незадовољне радом Института за нестала лица БиХ. Осим што сматрају да је Институт пристрасан по питању ексхумација и идентификација, отужују их и да им не достављају неопходна документа на основу којих могу оставрити право на борачко-инвалидску заштиту. Миланко Орашаним, борац Војске Републике Српке, нестао је у мају 2003.године, а ексхумиран је у априлу 2013.године на подручју спомен парка Враца у Сарајеву. Његова супруга Миланка 20 година је трагала за његовим тијелом, а затим 8 мјесеци чекала на идентификацију. У децембру прошле године позвали су је у мртвачницу да идентификује супруга. ,,Познала сам га по одјећи. Тражила сам да видим и кости. Показали си ми само главу и неке ситне кости и рекли да је то све. Била сам изгубљена, а они су ми дали да нешто потпишем. Када сам питала могу ли ја добити неке папире реклу су не може'', прича Миланка Орашанин. Миланка није добила никава документа, па чак ни копију онога што је потписала. Након скоро мјесец дана дали су јој папир без печата и читког потписа да би могла сахранити посмрте остатке супруга. На основу тог папира сахранила је супруга, али не може остварири никаква друга права, јер нема тражену документацију. ,,Још једном се показао безобразлук Института за нестала лица БиХ. Они су били дужни да издају Извјештај о обдукцији тијела, ДНК налаз, Записник о идентификацији и записник о примопредају тијела, без тих докумената посмртни остаци нису могли бити ни сахрањени'' ,истиче Мирко Вранић предсједник Организације несталих Сарајевско-романијске регије. У Институту за нестала лица БиХ негирају своју одговорност и кажу да достављање валидне документације није њихов посао. ,,Сва документација која се тражи није у Институту већ у Тужилаштву БиХ на основу чије наредбе се врши и ексхумација и идентификација'', тврди Милутин Мишић члан Колегија директора Института за нестала лица БиХ. Институт пребацује одговорност на Тужилаштво БиХ и по питању осталих проблема. Зашто се о идентификацији или преузимању тијела не обавјештавају Удружења несталих која би водила рачуна о административним детаљима, јер породице несталих у том моменту нису способне да о томе размишљају? Зашто се тијела несталих Срба идентификују и преузимају у мртвачницама, а не у Спомен костурници у Миљевићима? Због чега се вријеме и мјесто идентификације и преузимање тијела породицама јавља само пар часова прије догађаја. “За све ово крив је Институт БиХ. То се стално дешава када су у питању српске жртве. Вријеме је да се институције Републике Српке супродставе јавашлуку и хулиганству Института за нестала лица БиХ'', категоричан је Мирко Вранић предсједник Организације породица несталих Сарајевско-романијске регије. Организација несталих поставља и питање шта је са Централним списком несталих у БиХ?Тај посао, због чега је и формиран Институт за нестала лица БиХ, требао је бити завршен прије 7 година. Коме то у БиХ не одговара да се зна гдје је и колико нестало Срба, Бошњак, Хрвата и осталих грађана БИХ? (БН ТВ)