Историја позива на опрезност у Сочију

Имам пуно повјерење у способност Русије да организује сигурне Игре, упркос пријетњама терориста из Сјеверног Кавказа, рекао је Томас Бах, предсједник Међународног олимпијског комитета (МОК) уочи Зимских олимпијских игара у Сочију, које почињу у петак, чиме је покушао да одагна велику забринутост организатора, али и учесника највеће смотре спорта у 2014.

Република Српска 03.02.2014 | 22:28 Имам пуно повјерење у способност Русије да организује сигурне Игре, упркос пријетњама терориста из Сјеверног Кавказа, рекао је Томас Бах, предсједник Међународног олимпијског комитета (МОК) уочи Зимских олимпијских игара у Сочију, које почињу у петак, чиме је покушао да одагна велику забринутост организатора, али и учесника највеће смотре спорта у 2014. Ипак, ма колико се Бах трудио да укаже на велике напоре Русије да ЗОИ у Сочију буду апсолутно заштићене, историја показује да се овакве масовне спортске манифестације морају сматрати догађајима високог ризика, а посебно након недавних бомбашких напада у Волгограду. Ево и неких примјера из историје ОИ који опомињу на опрез: Минхен 1972: Њемачка је потцијенила опасност. Она жели да демонстрира мирољубиво лице и тако што ће 4.000 припадника безбједносних јединица носити спортске тренерке. Отрежњење је болно, шок огроман када једна палестинска терористичка група напада израелски табор у Олимпијском селу и ликвидира 17 особа. Монтреал 1976: Нови мото је - демонстрирати силу. Поприште такмичења чувају војници са аутоматским пушкама. Спортисти се уз војни надзор укрцавају у аутобусе и излазе из њих у подземним гаража испод Олимпијског села. У акцији је 16.999 војника. Први пут компјутерски је било провјерено 60.000 акредитација. Москва 1980: Усред хладног рата Совјетски Савез рекламира Црвену армију као гаранта олимпијске сигурности. Москва је у Играма које ће у историју ући по бојкоту неких земаља - град под војном опсадом. У њега је могуће ући само уз посебне дозволе. Сеул 1988: Јужнокорејска војска је у ванредном стању, у близини границе са Сјеверном Корејом стациониране су и јединице америчке војске. Јединице које с псима трагају за експлозивним направама постају карикатура олимпијске смотре којој је домаћин дао име: "Хармонија и љубазност". Барселона 1992: Тајном споразуму о примирју с баскијском терористичком организацијом ЕТА и паду Берлинског зида може се захвалити да су Олимпијске игре у Барселони, уз нужне мјере опреза, прошла у прилично опуштеној атмосфери. Атланта 1996: Домаћин се први пут "наоружава" за одбрану од пријетњи најмодернијом ИТ-техником и против пилота-камиказа. У комерцијалном спектаклу запоставља се безбједност на земљи и један екстремист подмеће бомбу у Олимпијском парку. У експлозији живот губе двије особе, а 111 их је рањено. Сиднеј 2000: Као посљедица откривања једног складишта оружја, мјесецима прије Игара палети безбједносних мјера додаје се још једна: одбрана од биолошког и хемијског оружја. Аустралија реструктурира своје безбједносне снаге и пооштрава законе за улазак у земљу. Солт Лејк Сити 2002: Терористички напади од 11. септембра 2001. у САД нови су талас ескалације. Први пут се Зимске олимпијске игре сматрају фактором изузетно високог ризика. Америчка влада борбеним авионимаа и хеликоптерима ствара својеврсни заштитни оклоп у ваздуху, а с 15.000 чланова специјалних јединица војске од Олимпијског села чини војну утврду. Пекинг 2008: Кинеске власти уз војску и полицију регрутују и милион и по људи за обезбјеђење. Након вијести о крвопролићу из удаљене регије у којој живи ујгурска мањина, пред Олимпијским селом, Прес-центром и хотеломима су били тенкови и оклопна возила.