Купцима подваљују миниране плацеве!

Како би продали своје земљиште, поједини грађани са плацева уклањају постављена упозорења о минским пољима, што може да има веома опасне, па и смртоносне посљедице.

Република Српска 30.01.2014 | 09:14 Како би продали своје земљиште, поједини грађани са плацева уклањају постављена упозорења о минским пољима, што може да има веома опасне, па и смртоносне посљедице.То су нам потврдили надлежни, који упозоравају да ни евентуална зарада не може да буде оправдање за овакву неодговорност. "Земља гдје су биле наше ознаке, које су потом уклоњене, недуго послије се продаје. Деси се чак да поставимо знакове, вратимо се за два сата и не затекнемо их", рекао је Аладин Бајрактаревић, шеф бихаћког БХ МАЦ-а. Према његовим ријечима, чак и грађани могу да позову акредитоване деминерске организације ради деминирања, али морају да за то добију пројекат БХ МАЦ-а, те да плате деминирање. "Они могу да плате да им се деминира земљиште. Међутим, досад нисмо имали ниједно физичко лице спремно да плати за тај поступак. Комерцијалне цијене деминирања не знам, али тај процес кошта од једне до три марке по квадратном метру", истиче Бајрактаревић, који додаје да је на подручју УСК још око 120 милиона квадратних метара сумњиве површине. Опасности нису свјесни ни они који скидају постављене табле с минираних површина и продају их. Ријеч је о лименим знаковима, тешким између 700 и 800 грама, а чињеница да килограм лима кошта око 0,35 КМ довољно показује како су појединци спремни да због мало новца ризикују животе. Да и те како има неодговорних грађана, потврдио нам је недавно и Милимир Додер, директор Републичке управе Цивилне заштите РС, који је казао да грађани проналазе и режу мине, те их продају. "Сва минска поља у РС су обиљежена. Међутим, имамо веома неодговоран однос грађана, посебно неких категорија, који виде обиљежено минско поље, али ипак улазе у њега. Други сами траже мине, такође да би их резали и продавали на отпад", упозорио је Додер. Попут УСК, и бројна друга подручја још су "загађена" убојитим средствима. На подручју Сребренице грађани су у прошлој години, најчешће током обављања пољопривредних послова, пронашли 50 неексплодираних убојитих средстава заосталих из посљедњег, али и Другог свјетског рата. Према подацима Општинског штаба Цивилне заштите Сребреница, на подручју те локалне заједнице још око 2,7 милиона метара квадратних површине није очишћено од мина заосталих из посљедњег рата, а регистровано је и прописно обиљежено 78 минираних локалитета. Хасудин Мустафић, самостални стручни сарадник за послове цивилне заштите у овој општини, каже да су комерцијалне деминерске компаније, захваљујући донацији Амбасаде САД у БиХ, те Оружане снаге БиХ, прошле године деминирале укупно 154.177 квадратних метара на осам локалитета. "Припадници Деминерског тима Републичке управе Цивилне заштите безбједно су уклонили и уништили 21 неексплодирано убојито средство, а поднијели смо им захтјев да поново дођу на ово подручје и да уклоне преостала пронађена експлозивна средства и очекујемо да ће то бити учињено почетком прољећа", рекао је Мустафић. Од мина, које сију страх и непуне двије деценије од завршетка рата, тренутно је, процјењује се, угрожено око 540.000 грађана, а комплетно деминирање, ако буде настављено овим темпом, требало би да буде завршено тек 2024. године.