"Мучна смрт Босне"

Међународна заједница више не показује интересовање за БиХ, због чега домаћи политичари могу да почну да расклапају политичку архитектуру коју су САД увеле Дејтонским споразумом и тиме доведу земљу још ближе неповратном колапсу, сматра некадашњи правни савјетник супервизора за Брчко Метју Периш.

Република Српска 15.08.2012 | 13:05 Међународна заједница више не показује интересовање за БиХ, због чега домаћи политичари могу да почну да расклапају политичку архитектуру коју су САД увеле Дејтонским споразумом и тиме доведу земљу још ближе неповратном колапсу, сматра некадашњи правни савјетник супервизора за Брчко Метју Периш.У коментару за аналитички сервис "Трансконфликт" под насловом "Мучна смрт Босне", Периш подсјећа да високи представник у БиХ није донио значајнију одлуку од марта 2011. године и да данас ријетко објављује јавна саопштења од неког значаја. "Заокупљена кризом на Блиском истоку, међународна заједница више не мари ни најмање за Балкан. Међународни притисци којима је регион изложен финансијске су природе", пише у анализи. Периш додаје да на економску кризу у БиХ не утиче само глобална рецесија, него и предстојеће чланство Хрватске у ЕУ, што ће довести до пооштравања регулаторних стандарда за робу која се увози из БиХ и смањења зарада извозника из БиХ. "Из тога произилази потреба да се пажња грађана скрене са економских на политичка питања. Срећом, инструмент за остварење тог циља је при руци. Међународна заједница више се не интересује за ову земљу, па политичари у БиХ могу да почну расклапање апарата политичке архитектуре коју је влада САД наметнула Дејтонским мировним споразумом", пише у коментару. Периш сматра да се "принципијелна динамика" овог пројекта заснива на чињеници да Срби искориштавају подјеле међу Бошњацима и Хрватима, односно између доскорашњих савезника Златка Лагумџије, предсједика Социјалдемократске партије БиХ (СДП) и министра спољних послова, и Жељка Комшића, бившег потпредсједника странке, који је 23. јула напустио ову партију. Периш наводи да сваки политичар у БиХ зна да је чланство БиХ у ЕУ тек далека могућност, гледано средњорочно. ЕУ је у колапсу под тежином сопствене неорганизованости и својих сиромашних чланица Грчке, Бугарске и Румуније. Идеја о скором пријему толико нефункционалне земље попут БиХ губи сав кредибилитет у ходницима Европске комисије, гдје су размишљања фокусирана на ублажавање посљедице прераног формирања монетарне уније, пише у коментару. Периш оцјењује да реформе задате одлуком Европског суда за људска права о случају Сејдић-Финци нису могуће зато што ће сваки амандман сагласан са пресудом "ићи на штету Хрвата, који себе већ доживљавају као угрожену мањину". Ако се из изборног система БиХ уклоне етничке квоте, неизбјежно је да то буде на штету најмање групе, наводи коментатор "Трансконфлика". Периш сматра да је циљ предсједника Републике Српске Милорада Додика промовисање идеје одвајање РС од остатка БиХ и да он сада својим потезима покушава да елиминише СДП као политичку снагу, у чему му на руку иде слабљење власти на  нивоу БиХ. У коментару се додаје да је Додик искористио погрешан потез Лагумџије приликом гласања БиХ за резолуцију Генералне скупштине УН о ситуацији у Сирији, и наметнуо се као тумач Устава, жалећи се да се Лагумџија није консултовао са Предсједништвом БиХ. "Додик је успио да попуни економски вакуум изванредним политичким успјехом. Полако, али сигурно, он увјерава своје европске саговорнике да централизована босанска држава није кредибилан пројекат. Он то не чини лупањем песницом по столу као некаква сецесионистичка бабарога, него подршком уставној реформи у складу са пресудом у случају Сејдић-Финци и манипулисањем подјелама између Бошњака и Хрвата", истиче се у коментару објављеном на веб сајту "Трансконфликта". У тексту се додаје да се међу дипломатама и коментаторима формира консензус о томе да се БиХ као држава приближила неповратном колапсу и да остаје питање да ли ће тај распад поново довести до насиља. Периш оцјењује да ће се страни инвеститори тешко одлучити на улагање у земљу коју прожима корупција, какав је случај са БиХ, и да држава може да оствари мањи економски развој само извозом пољопривредних производа у ЕУ.