Гавриловић сели производњу у БиХ и Србију

Месна индустрија Гавриловић ће опсати али ће део производње ипак преселити у Босну и Херцеговину и Србију, потврдио је власник Ђуро Гавриловић, за "Вечерњи лист".

Република Српска 20.01.2014 | 22:29 Месна индустрија Гавриловић ће опсати али ће део производње ипак преселити у Босну и Херцеговину и Србију, потврдио је власник Ђуро Гавриловић, за "Вечерњи лист". Он је, после спекулација да је фирма у озбиљним проблемима, поручио је да Гавриловић опстаје, а да ће убудуће производити само месне прерађевине, трајне саламе, паштете, шунку и хреновке. Иако Гавриловић смањење капацитета оправдава рационалним одлукама заснованим на прецизним пословним анализама, уз подсећање да ни у Европи више не постоје компаније које се баве и примарном производњом и прерадом, и логистиком - чињеница је да ни у Петрињи више нема старог сјаја некадашњег прехрамбеног гиганта, пише лист. Штавише, у Петрињи је затворена некада прва, а данас последња месара Гавриловић. Фирма се повукла из пазинског Пуриса, после безуспешног покушаја да то предузеће обнови. Пурис је, тврде у компанији, сломила криза, пад потрошње, али и конкуренција. Уследила је распродаја продавница Динова-Дионе. Чак 42 радње у Далмацији и централној Хрватској, с радницима, прошле године у септембру, преузели су Рибола и Гаврановић, а у оквиру реструктурирања Дионе, 13 продаваница и складиште на Рабу, са стотинак запослених, у децембру је преузео Конзум. Неслужбени извор тврди да и преостале радње Дионе чекају новог власника, и то иностраног. "Свим радницима осигуране су стимулативне отпремнине, што значи да им је понуђено и више него што је законом одређено", објашњавају у "Гавриловићу". Део производње под брендом "Гавриловић" пресељен је у Читлук, у Херцеговини, где се остварује промет од 5,5 милиона евра. План је да се један део производње организује и у Србији, али ће већина асортимана у земље ЦЕФТА, тржиште од 27 милиона људи, који добро познају Гавриловићев бренд и производе, ићи из Читлука, поручују из компаније. Да се ова месна индустрија није прилагодила на време, неки производи после хрватског уласка у Европску унију поскупели би и 50 одсто, закључује лист.