Већина бриселских мјера остала на папиру

Од десет мјера и захтјева наведених у закључцима министара спољних послова из марта 2011.

Република Српска 20.01.2014 | 08:30 Од десет мјера и захтјева наведених у закључцима министара спољних послова из марта 2011. године у Бриселу према БиХ, који се сматра најважнијим европским самитом о БиХ послије самита у Солуну из 2003. године, у потпуности су реализована два захтјева и једна мјера.Институције БиХ успјеле су само усвојити Закон о државној помоћи и Закон о провођењу пописа становништва, а од најављених мјера реализовано је спајање Делегације ЕУ и специјалног представника ЕУ, који се у то вријеме налазио под капом високог представника. Подсјећамо, Савјет ЕУ је још тада тражио "хитно рјешење" за пресуду "Сејдић и Финци", а најављивао је могућу примјену санкција, односно "рестриктивних мјера" према некооперативним политичарима, које је предложила Кетрин Ештон, шеф Европске службе за спољну политику. Санкције би, према њеном приједлогу, укључивале могуће замрзавање имовине политичара који блокирају процесе у иностранству, забрану путовања и друге мјере. У закључцима је најављена и могућност измјештања ОХР-а из БиХ, као и реконфигурација међународног присуства у БиХ. Иако је у међувремену усвојен захтјев који је тада постављен за успостављањем власти на државном нивоу, може се рећи и да је ова мјера усвојена тек половично, с обзиром да је у међувремену било неколико реконструкција Савјета министара БиХ које су изазивале кризе у функционисању извршне власти. Занимљиво је, такође, и да је тог марта тражено да се усвоје измјене Устава БиХ ради јачања државних институција. "Савјет ЕУ наглашава важност побољшања и ојачавања ефикасног функционисања државних институција које укључују и неминовне уставне промјене. БиХ мора бити у позицији да усваја, имплементира и примјењује законе и прописе ЕУ", наводи се у мартовским закључцима. У међувремену се, по свему судећи, од овог захтјева одустало, а превладао је став да се умјесто дубљих уставних промјена успостави механизам координације ентитетских и државних институција по европским питањима, а у складу са тренутним надлежностима. Умјесто премјештања ОХР-а, дошло је до потпуног укидања Европске полицијске мисије у БиХ и смањења обима ЕУФОР-а, а бх. политичари и институције нису испунили преостале услове и циљеве за затварање ОХР-а, који се односе на рјешење питања војне и државне имовине. Коментаришући ово, Лазар Продановић, посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ, истиче да би евентуалан договор о одлуци "Сејдић и Финци" и механизма координације све релативизовао и довео до другачијег гледања на европски ангажман у БиХ. Истиче да би евентуалне санцкије биле контрапродуктивна мјера, јер би се, како сматра, ЕУ поставила у ситуацију да доведе у питање демократско одлучивање унутар БиХ, посебно у свјетлу предстојећих избора. "Али, евидентно је да је присутан један вид санкција према БиХ, јер имамо укидање инструмената претприступне помоћи (ИПА) и њихово преусмјеравање ка другим земљама", рекао је Продановић. Сенад Шепић, посланик СДА у Парламентарној скупштини, сматра да је међународна заједница, па и сама ЕУ, свјесна своје одговорности за стање у којем се БиХ налази. "Вјерујем да су и они свјесни да ће они постепено улазити у другу фазу, у којој ће се на другачији начин односити према политичарима и да ће их на неки начин тјерати да се брже и ефикасније ангажују на европским задацима", навео је Шепић. Он је рекао да су досадашње санкције кроз укидање ИПА довеле до кажњавања грађана, а не одговорних политичара. "Вјерујем да ће они у наредном периоду директније означавати оне који су одговорни за застоје. Лично мислим да је то исправније него кажњавати грађане", оцијенио је он. Енвер Казаз, аналитичар и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, оцјењује да је највећи проблем недостатак досљедности и конзистентности који није присутан само у европској политици, него и много шире. "БиХ се налази у хаосу, којем су у доброј мјери допринијели представници међународне заједнице, јер су у једном периоду водили једну врсту политике, а онда послије неку сасвим другу", закључио је он. Закључци из марта 2011. 1. Формирање власти на свим нивоима 2. Рјешење за пресуду "Сејдић и Финци" 3. Усвајање Закона о државној помоћи 4. Усвајање Закона о попису 5. Доказ да се усвојени закони и примјењују 6. Измјене Устава БиХ за ефикаснију државу 7. Спајање специјалног представника ЕУ и Делегације ЕУ 8. Могућа употреба санкција према некооперативним политичарима 9. Испуњавање услова и циљева за затварање ОХР-а 10. Могуће измјештање ОХР-а из БиХ